Devojka dobrovoljno odslužila vojni rok umesto brata paraplegičara!

Saška Simonović (21), saobraćajni tehničar iz Vranja, prošle godine je u Leskovcu dobrovoljno odslužila vojni rok umesto brata Miloša (18), kome se nije ostvarila želja da obuče uniformu i oduži se otadžbini, jer je zbog paraplegije od rođenja prikovan za invalidska kolica.

– Malo su se u martu prošle godine začudili u vojnom odseku u Vranju kada sam se prijavila da umesto brata dobrovoljno odem u vojsku. U kasarni u Donjem Sinkovcu kod Leskovca bila sam pripadnik srpske vojske od 1. septembra do 31. novembra. Lako sam podnela strojevi korak, vežbe, gađanja i sticanje vojnih veština. Odužila sam patriotski dug prema otadžbini za brata i sebe.

Presrećna sam zbog toga – kaže Saška Simonović, koja je u vojsci zavredila zvanje strelca u pešadiji. Saška, koja inače uči i karate, već je dva puta pokušala da se zaposli u Četvrtoj brigadi Kopnene vojske, ali bez uspeha. Ipak, ne odustaje. General Milosav Simović nedavno je Saškinom bratu Milošu poklonio uniformu, od koje se on ne odvaja jer, kako kaže, najviše voli vojnički poziv.

– Saška me je rasplakala kada je odlučila da umesto mene obuče vojničku uniformu. Oboje smo mnogo vezani za Vojsku Srbije i, da nisam oboleo, nema te sile koja bi me odvojila od vojničkog poziva – kaže Miloš.

Mama Danijela: Srećni smo, ne gladujemo

Saškina i Miloševa majka Danijela Nikolić neumorno taksira vranjskim ulicama da bi prehranila porodicu. Ponosna je, kako kaže, na Sašku, Miloša i najmlađu ćerku Draganu (13), jer su “dobri đaci, skromni i druželjubivi”.

– U Vranju je tradicija da se ispraćaj u vojsku priređuje za muškarce, ali mi smo ispraćali Sašku. Plakala sam od sreće. Teško živimo, ali smo složni. Ne gladujemo. Kada bi Saška dobila stalni radni angažman, lakše bismo živeli – s nadom u glasu ističe Danijela.