• Политика

Данас избори у Француској

1 min read

8 година ‎ РТРС

У Француској се данас одржава први круг предсједничких избора на којима се надмеће 11 кандидата.

Једанаест кандидата, међу којима троје радикалних љевичара и само троје проевропски оријентисаних, бориће се у првом кругу предсједничких избора у Француској који се први пут одржавају док је у земљи на снази ванредно стање.

Четворо кандидата предводе трку – десничарка Марин Ле Пен, радикални љевичар Жан Лук Малешон, конзервативац Франсоа Фијон и независни кандидат Емануел Макрон.

Уколико ниједан од њих не добије 50 одсто гласова бирача, а у Француској се то готово никада не дешава, два кандидата ићи ће у други круг 7. маја. Према предизборним анкетама, то ће највјероватније бити Емануел Макрон и Марин ле Пен.
“Кошмарни сценарио”, сматрају аналитичари, био би дуел екстремне десничарке Марин Ле Пен и радикалног љевичара Жан Лука Меланшона.

“Ле Пенова никада није била ближе побједи, јер је политичка ситуација подијелила љевицу у Француској, а другачије су и околности на међународној сцени. Она сада слободно може да каже: Зашто не Фрегзит? Осим тога, терористичка пријетња са којом се суочавамо учинила ју је снажнијом”, истакао је Франсоа Дупер, аналитичар France-ElectionLe Pen.

Томас Жунол, такође политички аналитичар France-ElectionLe Pen каже да Ле Пенова неће бити изабрана. Ко год уђе у други круг избора са Ле Пеновом, каже, постаће нови предсједник Француске.

Лидерка екстремне деснице профитирала је од терористичких напада у Француској у протекле двије године. Овај посљедњи, који се догодио дан уочи предизборне ћутње, могао би јој донијети и гласове неодлучних, којих је према тренутним процјенама око 16 одсто.

“Људима је свега доста. Мигранти долазе у нашу земљу и све добију, а видимо да људи који су рођени овдје умиру од глади и живе на улици. Наши људи су заборављени”, рекао је Жан Луис из France-Presidential ElectionEconomy.

Овогодишњу предсједничку кампању, осим најнеизвјеснијом, називају и најпрљавијом у историји Француске, јер су у првом плану били корупцијски скандали кандидата и њихови приватни животи.

Аналитичари тврде да ће се незадовољство Француза владајућим политичким елитима одразити малом изласношћу бирача и да након избора Доналда Трампа за предсједника Америке ништа није немогуће, па чак ни избор Марин Ле Пен за нову предсједницу Француске.

Право гласа има 47 милиона Француза, а изборе, ће уз појачане мјере безбједности, обезбjеђивати 50.000 полицајаца и 7.000 војника. У Француској је на снази ванредно стање.

Полиција и војска будно прате ток избора

Изборни процес у Француској обезбеђује 50.000 припадника елитних снага полиције.

До 10 сати гласало је 28,5 одсто гласача, што је нешто више него 2012. године, када је одзив био 28,29 одсто.

Биралишта су отворена у 8 сати, а први прелиминарни резултати се очекују 12 сати касније. Французи се одлучују за једног од 11 председничких кандидата.

Избори се одржавају у време ванредног стања у Француској и у сенци недавног напада на полицију у Паризу. После напада у центру Париза у четвртак, у којем је убијен један, а рањена двојица полицајца, а и услед претње исламског екстремизма после напада у протекле две године, када је настрадало више од 230 људи, гласање се одржава под изузетно јаким мерама безбедности са више од 50.000 полицајаца и војника.

Евакуисано биралиште у Француској због сумњивог возила

Гласачко место Безансону, на истоку Француске, евакуисано је након што је испред биралишта остављено украдено возило са укљученим мотором. Како је саопштило француско Министарство унутрашњих послова, сумњиви аутомобил означен је као украден, а имао је лажне регистарске таблице, због чега су експерти за уклањање бомби одмах изашли на лице места, речено је Ројтерсу у Министарству.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: