Дан побједе: Контуре новог мултиполарног поретка

Пише: мр Дејан Абазовић

Сусрет кинеског предсједника Си Ђинпинга и руског лидера Владимира Путина у Москви, одржан уочи Дана побједе, више је од дипломатског протокола. Изјаве двојице лидера, посебно Xи-јево наглашавање “посебне одговорности” Русије и Кине у “одлучној одбрани истине о Другом свјетском рату” и отпору “присилном лудилу униполарог Запада“, одјекнуле су глобалном политичком сценом. Ове ријечи не могу се тумачити само као церемонијалне, оне представљају директну критику доктрине промјене режима, ширења НАТО-а и, како је имплицирано, економске дипломатије засноване на доминацији долара.

Унилатерализам и присила

Сијева осуда “унилатерализма и присиле” као “негативних трендова” који трују глобални поредак јасно адресира Вашингтон. Порука из Москве је јасна: Пекинг и Москва исказују све мању толеранцију према ономе што сматрају лицемјерјем западне хегемоније.

Путин је, са своје стране, нагласио да се везе Русије и Кине развијају “у корист оба народа, а не против било кога“. Истакао је да су њихови односи “равноправни, обострано корисни и неопортунистички“, те да је намјера изградње добросусједства, јачања пријатељства и ширења сарадње “стратешки избор Русије и Кине“. Такође, не може се занемарити чињеница да прелазак 95% трговине између Русије и Кине на рубље и јуане, као и јачање војне, економске и историјске повезаности двије нуклеарне силе, шаље снажну поруку. Не нужно пријетњу, већ свакако хиперреалистичку слику за нови глобални поредак.

Овај сусрет не треба нужно посматрати као формирање новог блока у традиционалном смислу. Прије би се могло говорити о цивилизацијском пакту, евроазијској окосници за земље Глобалног југа, и стратешкој архитектури утемељеној на међусобном суверенитету, историјском памћењу и економској независности. Док Запад, како се имплицира, настоји да ревидира или заборави одређене историјске наративе, Москва и Пекинг их, према њиховим тврдњама, штите. Док Вашингтон често држи лекције остатку свијета, Русија и Кина активно раде на изградњи, по њиховом виђењу, праведнијег мултиполарног свијета.

САД у новој реалности

Сједињене Америчке Државе суочавају се са све израженијим изазовом униполарног поретка који су деценијама доминантно обликовале. Јачање веза између Русије и Кине, као и настојање других земаља да диверсификују своје политичке и економске савезе, указује на промјену глобалне динамике. Већ смо писали о “активностима и напорима” Индије да оправдано заузме своје мјесто у новом свјетском поретку.

Вашингтон ће морати да прилагоди своју стратегију новој реалности мултиполарног свијета, што подразумијева пажљивије балансирање интереса, проналажење нових савезника и преиспитивање приступа према државама које не дијеле увијек њихове ставове. Реторика конфронтације, притисака и пријетњи можда неће бити најефикаснији “адути” у свијету у којем се моћ све више дистрибуира.

Црна Гора на раскршћу

За Црну Гору, као малу државу са јасним вањскополитичким приоритетима усмјереним ка чланству у ЕУ, овакве глобалне промјене представљају додатну комплексност. Црна Гора се опредијелила за западни систем вриједности и трансатлантско партнерство, што је више пута потврђено и кроз чланство у НАТО-у. Међутим, неопходно је пажљиво пратити развој међународних односа и заузети позицију која штити превасходно њене националне интересе, уз истовремено задржавање кредибилитета код савезника.

Црна Гора треба да настави јачање својих веза са ЕУ и САД, али истовремено да буде свјесна нових центара моћи који се формирају. Мудра и уравнотежена вањска политика, заснована на принципима међународног права и поштовању суверенитета свих држава, биће кључна за очување стабилности и напретка Црне Горе у све сложенијем глобалном окружењу. Фокус треба да остане на европској интеграцији, уз прагматичан приступ односа са свим релевантним међународним актерима. “Ако нијеси за столом онда си на јеловнику“, каже једна дипломатска пословица. Другим ријечима, ако нијеси дио разговора, вјероватно постајеш предмет разговора, а одлуке ће се доносити без тебе и без увида у твоје интересе. Очигледно, одлуке се више не доносе само на једном мјесту.

Технополитика

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: