Далиборка Уљаревић и ЦГО – лице дуплих аршина: Ту је кад треба да нападне СПЦ, а ћути о бизнису свог брата
1 min read
Објекат “Вериге 65”, доспио је у фокус међународне јавности након извјештаја заједничке реактивне мониторинг мисије UNESCO/ICOMOS из 2018. године, у ком се наводи да је „његовом изградњом трајно оштећен дио до тада нетакнуте природе Турског рта“ и да „његово присуство нарушава изузетну универзалну вриједност подручја“. У извјештају се прецизира да је двоспратна, армирано-бетонска грађевина у супротности са појмом „привременог објекта“, и препоручује се њено уклањање. „Могућност повратка у пређашње стање требало би да буде кључна карактеристика“, стоји у извјештају.
Упркос томе, објекат наставља да ради, захваљујући административној гимнастици и политичким везама инвеститора. Како подсјећа Монитор у броју из 2021. године, иза фирме Hefesta d.o.o. која стоји иза ресторана, стоје Александар Шћепановић и његова сестра, црногорска манекенка Јелена Шћепановић, „наводно блиска пријатељица предсједника ДПС-а Мила Ђукановића“. Управо та веза, како су наговјестили новинари, омогућила је муњевито добијање свих потребних дозвола – укључујући и ону коју је издала тадашња директорка Управе за заштиту културних добара, Анастазија Мирановић, истога дана када је захтјев поднијет.
Подсјетимо, власничка структура фирме Hefesta доживјела је измјене крајем 2024. године. До 26. децембра, Александар и Јелена Шћепановић били су једини власници (по 50%). Од тог датума, структура се мијења: обоје задржавају по 35%, док по 15% стиче компанија Compania De Vinos Montenegro у власништву Жељка Уљаревића, и Здравко Јеркић, који постаје и овлашћени заступник. Другим ријечима, Далиборкин брат не само што је партнер, него и кључни актери „Вериге 65“ постају формално повезани са њом преко породичних веза и економских интереса.
Јавност никада није чула њен став о овом питању. Ни кад је UNESCO тражио уклањање, ни кад су откривени спорни папири, ни кад су у медијима објављене фотографије нелегалне градње на заштићеном простору. Ћутање је једини одговор који је ЦГО понудио.
Када институције – попут ономад Управа за заштиту културних добара и Министарство одрживог развоја – ћуте или поступају на штету јавног интереса, грађани с правом очекују да се невладин сектор огласи. Али, када су у питању пријатељства са шефовима режима и лични породични интереси, критеријуми постају флексибилни.
Случај “Вериге 65” је тест искрености. За Далиборку Уљаревић, али и за све стране донаторе који финансирају њену организацију. Да ли ће зажмурити пред чињеницом да њихов партнер у Црној Гори подржава или игнорише очигледно кршење међународних стандарда – или ће коначно поставити питање: да ли је ЦГО заиста борац за правду или тек маска за прикривање породичне и политичке погодбе? Нама је одговор одавно познат.08:12
Na primjeru doticne se jasno vidi da je njen nvo ustvari partijska celinja lopovskog dps,sdp i ogranka Bemaksa..sve je agentura i drp System.
Evo Radun ima sansu da to popravi..
Zeki je pravi intelektualac vidi mu se iz face, jos kad bi dofatio do iznad stola dje bi mu kraj bio. Olos se dovukla iz Hercegovine i lopinjaju dje stignu. Ovo su te evropske integracije i sampioni demokratije.
Suvisno jegovoriti o moralu Bemax “dame”.
Mače još nije progledalo, pa ne vidi braca.
Баш те се сместили на ” вријеме” да јавите а он изграђен 2018 . Сад је Радиновић министар просторног планирања . Па нека да налог за рушење. Иначе ће бити једнако крив као и ови што су дали дозволу
Bas sam pogledao u izvod iz Centralnog registra, Zeljko Uljarevic upisan 26.12.2024, a od kada objekat postoji, postoji otkad je to dps omogućio.
Međutim zasto se ova promjena skriva?
Zašto nije transparentno? Ipak je ona direktorica NVO koja kritikuje sve i svakog, a evo vidimo “porodicna uklapanja u zaštićena dobra”