Да не изгубимо видовданске боје у обојеним временима

Пише: Милош Томић

У временима кад се народи преобликују по мери глобалних интереса, кад се историје прекрајају, а идентитети растварају у безличне слогане, Видовдан остаје непомериви стуб српског духовног бића. Није то само датум. То је прасветионик. Путоказ који нас кроз векове води, чак и кад нам ветрови историје нису наклоњени.
На Видовдан не гледамо само у прошлост — већ у себе. То је тренутак кад се народ сабира не око парада, већ око истине. А истина је једноставна: само народ који се не одрекне себе — може опстати.
У епском коду српског народа, овај дан је више од сећања — он је свети завет. Од Косовског боја 1389, преко Видовданског атентата 1914, до свих наших политичких, духовних и војничких испита, Видовдан је тачка у којој се спајају сви наши путеви.
И зато у времену нових изазова — геополитичких, идеолошких, економских — потребна нам је сабраност. Не као уштогљена и конзервирана традиција, већ као живо јединство. Треба нам тројство цркве, државе и народа.
Србија има руководство, има председника Александра Вучића, који неће подлећи притисцима, али и народ који разуме шта је држава и шта значи њено јединство. Свака наша унутрашња подела, свака линија раскола — добитак је за оне који нас никада нису гледали као савезнике већ као плен.
Зато подршка мора ићи онима који се боре да Србија остане својa — али и опомена: нема нам спаса ако изгубимо видовданске боје.
А те боје нису на заставама.
Оне су у нама. У обрасцу понашања. У језику. У односу према Косову. Према истини. Према својој прошлости. У томе да се ни под каквим притиском не одричемо себе.
Не сме нам се поновити сценарио у коме своју истину предајемо за обећање, а идентитет размењујемо за „путању ка бољој будућности“. Без памћења и корена, ниједна будућност није светла.
У обојеним временима — политички, медијски и вредносно — видовданске боје морају остати чисте:
– Црвена као жртва,
– Плава као вера,
– Бела као образ.
Јер, како рече један мудрац: Није трагедија у томе што смо изгубили, већ ако заборавимо шта смо бранили.
Сачувајмо светлост.
Сачувајмо путоказ.
Сачувајмо Србију.
Живела Србија!

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: