• Поглед

Да ли знамо у каквој држави живимо? (ВИДЕО)

9 година ‎ ИН4С

Да ли знамо како се зове ово што се слави данас? Како овакву државу, прослављање, кореографију и иконографију дефинишу антрополози? Ми живимо у тоталитарном систему, нацистичке иконографије.

Као што су показале тоталитарне идеје и тоталитарни системи, за тоталитаризам уопште није потребна чак ни идеја. Потребно је осјећање припадности групи која се по нечем издваја од свих других. Та група се осјећа супериорно иако нема унутрашњу концизност, иако нема идеје.

То је и наша држава. Немамо никакву идеју како да поправимо станард, како да ријешимо проблем незапослености, како да било што крене набоље. Трагедија је што је овај режим наслиједио државу која је радила. Све што је било потребно је да ништа не дирају. Радило би све и даље.

Међутим, режим то баш и не сјекира, јер тоталитаризам није заснован на стандарду, као ни на моралу, као ни на добробити.

Прошли вијек обиљежила је Хитлерова Њемачка и трагедије које је изазвала његова политика. Хитлер није уништио фабрике те је имао чиме да почне и свјетски рат. Ми фабрика немамо, али нацизам имамо.

Што су његове одлике: одбацивање демократије, укидање политичких странака, радничких синдиката и слободне штампе. Код нас ово није на папиру али је забрана протеста ДФ један од симптома да смо се озбиљно примакли хитлеровском појму државе. 

Друга одлика: вјера у вођу.

Трећа: демонстрација локалне културе. И овдје можемо да се препознамо у свим оним одбацивањима ћирилице, језика, поријекла, чак и Његоша и стварање нове митологије и нове, локалне културе и локалног језика.

Четврта одлика: симболи. Симболи утичу на свијест људи и појачавају осјећај припадности групи. Чак и они који су гласали за заједницу кажу да им се данашња прослава чини вулгарном, насилничком и фашисоидном.

Који профил људи је склон тоталитаризму, а нацизам којем присуствујемо данас је само један од видова тоталитарзма: инфериорни људи, којима треба осјећај вриједности већи од њих, дакле људи који себе не изграђују изнутра, који нису личности, они који само својим способностима не би успјели, који не би успјели без партије, људи којима у животу треба смисао а налазе га у идеји, било да је то вођа или нација.

Тоталитарни режими сузбијају сваку креативност тј. сваку слободу, зато је потребна истомишљеност. Слободна мисао је мисао која није под контролом, која је стога пријетња нацизму. Отуд, нова потреба тоталитаритна: сузбијање религије. А и томе смо свједоци.

Стога, док једни не знају шта је хиљаду година независности али је прослављају, док нам улицама круже слављеници носећи заставе, док се на тргу окупљају присталице, ми треба да знамо да је храбрих увијек било, да је слобода оно што нам је свето, и да истина никада не може да буде затамњена ма какав застор бацали на њу.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: