Да ли то Хрвати траже тајне досијее југословенских служби безбедности?
Нико у Србији не зна коју документацију власти у Загребу траже од Србије да би одблокирале отварање преговора с Европском унијом, јер никакав званичан захтев досад није стигао. Може се, међутим, претпоставити да их занимају тајни досијеи југословенских служби безбедности. Хрватска је раније тражила документацију из Архива Југославије, али у оквиру споразума о сукцесији.
“Загреб до сада није поднео никакав захтев Архиву Србије за повраћај било какве архивске грађе”, рекао је, за Новости др Мирослав Перишић, директор Архива Србије.
С друге стране, Хрватска је једна од бивших југословенских република која годинама покушава да, на основу Анекса Д Споразума о сукцесији, дође до архивске грађе коју похрањује Архив Југославије, такође у Београду. Али у њему нису “тајне архиве”. Став Архива Југославије је да се архивска грађа не сме распарчавати.
“Хрватска има право на увид у грађу, као и на копије. Јавна је ствар шта се код нас све чува и сви подаци постоје на сајту”, каже Миладин Милошевић, директор Архива Југославије.
“Не знам шта би Хрватска сада могла додатно да потражује. Могу само да претпоставим да је реч о тајним досијеима Државне безбедности, али такве архивске грађе код нас нема. Ми чувамо документе некадашњих савезних институција – Владе, кабинета председника, ЦК СКЈ, министарстава, и многи од њих су имали ознаку ‘државна тајна’ или ‘строго поверљиво’. Али после 30 година, та ознака се скида и све постаје доступно јавности”, додаје он.
Бивше југословенске републике, после Устава из 1974. и пребацивања дела надлежности на републички ниво, добиле су велики део тајне и јавне архивске грађе коју је прикупљала и чувала полиција.
Архив Југославије чува око 250 милиона страница докумената. Идеално би било да уједињени архиви са бившег југословенског простора конкуришу за пројекте и дођу до средстава за филмовање те грађе. Тако би све бивше републике имале грађу а оригинали докумената би били чувани у Београду.
