Da li će sloboda umeti da peva, kao što su sužnji pevali o njoj
Ilustracija
Branko Miljković
San je davna i zaboravljena istina
koju više niko ne ume da proveri
sada tuđina peva ko more i zabrinutost
istok je zapadno od zapada lažno kretanje je najbrže
sada pevaju mudrost i ptice moje zapuštene bolesti
cvet između pepela i mirisa
oni koji odbijaju da prežive ljubav
i ljubavnici koji vraćaju vreme unazad
vrt čije mirise zemlja ne prepoznaje
i zemlja koja ostaje verna smrti
jer svet ovaj suncu nije jedina briga
ali jednoga dana
tamo gde je bilo srce stajaće sunce
i neće biti u ljudskom govoru takvih reči
kojih će se pesma odreći
poeziju će svi pisati
istina će prisustvovati u svim rečima
na mestima gde je pesma najlepša
onaj koji je prvi zapevao povući će se
prepuštajući pesmu drugama
ja prihvatam veliku misao budućih poetika:
jedan nesrećan čovek ne može biti pesnik
ja primam na sebe osudu propevale gomile:
ko ne ume da sluša pesmu slušaće oluju
ali:
hoće li sloboda umeti da peva
kao što su sužnji pevali o njoj
Divno sećanje na Branka Miljkovića i uvek aktuelnu pesmu. Uvek aktuelnu.
Narod svoju volju ne moze da pokaze ni na izborima. Koliko je djukanovic izbora pokrao pre nego sto je morao da ode? Koliko ce ih vucic jos pokrasti pre nego sto ga nateraju da ode?
Politicari na vlasti sve uzmu za sebe od medija do para ali moraju da ukradu i glasove biraca, koje narod dobije samo jednom u cetiri godine.
SISTEM PROIZVODI SUZNJE, KAO FABRIKA!
Prevelika ovlascenja vlasti sa jedne strane i premala prava naroda sa druge strane, uvek ce stvarati suznje. Zar ne vidite da se sve ciklicno ponavlja!