Да ли ће слобода умети да пева, као што су сужњи певали о њој
Илустрација
Бранко Миљковић
Сан је давна и заборављена истина
коју више нико не уме да провери
сада туђина пева ко море и забринутост
исток је западно од запада лажно кретање је најбрже
сада певају мудрост и птице моје запуштене болести
цвет између пепела и мириса
они који одбијају да преживе љубав
и љубавници који враћају време уназад
врт чије мирисе земља не препознаје
и земља која остаје верна смрти
јер свет овај сунцу није једина брига
али једнога дана
тамо где је било срце стајаће сунце
и неће бити у људском говору таквих речи
којих ће се песма одрећи
поезију ће сви писати
истина ће присуствовати у свим речима
на местима где је песма најлепша
онај који је први запевао повући ће се
препуштајући песму другама
ја прихватам велику мисао будућих поетика:
један несрећан човек не може бити песник
ја примам на себе осуду пропевале гомиле:
ко не уме да слуша песму слушаће олују
али:
хоће ли слобода умети да пева
као што су сужњи певали о њој
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Дивно сећање на Бранка Миљковића и увек актуелну песму. Увек актуелну.
Narod svoju volju ne moze da pokaze ni na izborima. Koliko je djukanovic izbora pokrao pre nego sto je morao da ode? Koliko ce ih vucic jos pokrasti pre nego sto ga nateraju da ode?
Politicari na vlasti sve uzmu za sebe od medija do para ali moraju da ukradu i glasove biraca, koje narod dobije samo jednom u cetiri godine.
SISTEM PROIZVODI SUZNJE, KAO FABRIKA!
Prevelika ovlascenja vlasti sa jedne strane i premala prava naroda sa druge strane, uvek ce stvarati suznje. Zar ne vidite da se sve ciklicno ponavlja!