Да ли Београду треба улица Милована Ђиласа?

Најављена рехабилитација обновила расправе о историјској улози Милована Ђиласа. Стручњаци подељени о његовој улози у најкрвавијем периоду новије историје.

Списак наводних недела која се стављају на рачун Милована Ђиласа није кратак, баш као ни листа заслуга које је стекао у другом делу свог живота као један од најзначајнијих дисидената у источној Европи, велики критичар комунизма и светски признати интелектуалац. У светлу медијске, а по свему судећи, ускоро и судске рехабилитације, о неоспорно блиставој каријери Ђиласа дисидента знамо готово све. Међутим, његова улога као трећег човека комунистичког покрета у најкрвавијем периоду новије историје до данас остаје под велом, а слагања међу стручњацима, као ни у широј јавности – нема.

На најављену рехабилитацију Милована Ђиласа и могућност да добије улицу у Београду најоштрије је реаговао посланик и потпредседник СПО Жика Гојковић.

– Најава да би један од најозлоглашенијих функционера послератног комунистичког режима ускоро могао да буде рехабилитован, за чланове и симпатизере Српског покрета обнове представља директно ругање жртвама комунистичког терора и њиховим породицама – казао је Гојковић.

Име Милована Ђиласа већ носе улице у Сантијагу, главном граду Чилеа, и у престоници Холандије, Амстердаму. У Београду на кући у Палмотићевој улици 8 где је живео, пре две године постављена је спомен-плоча са његовим именом.

Историчар Коста Николић сматра да заслуге првог дисидента источног блока никако не могу да избришу његове раније грехе. Он објашњава да је Милован Ђилас у себи спојио две личности – радикалног комунисту, који је у име идеологије чинио злодела, и светски значајног интелектуалца и критичара комунизма.

– Ђилас не може да се пореди са, на пример, Солжењицином, јер је он сам учествовао у стварању режима против ког се касније окренуо – каже Николић.

– О начину на који се односио према неистомишљеницима и сам је писао у својој књизи „Револуционарни рат“. Био је неоспорно умешан у убиство Живојина Павловића, поклоник Совјетског Савеза, а затим радикалан у обрачуну са опозицијом 1948. године. Суд никада није одлучивао о његовим злочинима и у реду је укинути судску пресуду којом је осуђен због вербалног деликта. Али није у реду заборавити шта је све чинио током и после рата, а мислим и да свакако није заслужио улицу у Београду.

Адвокат Рајко Даниловић, један од подносилаца захтева за рехабилитацију, одговара да су слику о наводним злочинима Милована Ђиласа створили његови некадашњи саборци како би га дискредитовали.

– Та прича је створена накнадно, после Ђиласовог разлаза са тадашњим режимом – тврди Даниловић.

И историчар Предраг Марковић каже да су приче о злочинима Милована Ђиласа настале после 1953. године када се он супротставио Комунистичкој партији и постао највећи критичар режима.

– Алекса Ђилас је судски доказао да Милован Ђилас није био у Црној Гори 1942. године током такозваних левих скретања – каже Марковић. – Он се бавио идеолошким радом и пропагандом и није имао везе са злочинима. Његова побуна, која је светски значајна као једна од најважнијих критика тоталитаризма је искупљење за његове грешке.

Захтев двапут одбијен

Прву иницијативу за рехабилитацију Милована Ђиласа покренула је 1990. године група генерала на челу са Светозаром Вукомановићем Темпом, али је Председништво СФРЈ одбило. Две године касније сличан захтев одбио је и тадашњи председник СРЈ Добрица Ћосић, како је тврдио, због противљења црногорског руководства.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: