Чујте, Срби: Шта би Арчибалд Рајс данас поручио?
1 min read
На данашњи дан 1875. године рођен је Арчибалд Рајс, највећи пријатељ и једно од најзначајних имена у српској историји. Ни мало изненађујуће, медији у Србији нису сматрали за сходно да посвете који ред човеку који је сам разбио стравичну немачку и аустријску пропаганду, модернизовао српску полицију до те мере да су јој се Американци дивили и оставио у аманет отрежњнујућа дела – о нама самима.
Поруке о менталитету, снази нам, поносу, слободарском духу, али и слабостима и грешкама из његовог антологијског дела “Чујте, Срби”, данас су можда актуелније него икада. Редакција ИН4С-а питала је, на годишњницу рођења Рајса, а 87 година након што је преминуо, питала је политичке и друштвене чиниоце Србије шта би нам овај доброћудни Швајцарац данас поручио?
Некада смо Косово ослобађали проливајући крв, данас га предајемо потписом
Председница Демократске странке Србије Санда Рашковић Ивић верује да би Рајс данас разочарано поручио како у Србији, баш као и у његово време, влада непотизам и користољубље на свим нивоима власти.
“Разлику би сигурно уочио и на питању слободе и националном питању. Пре сто година су проливали крв борећи се за слободу, а данас је добровољно полажу на олтар ЕУ-ропског пута. Пре мало више од сто година смо ослободили Косово, а данас га Бриселским споразумом предају шиптарским сецесионистима”, каже за ИН4С председница ДСС-а и додаје да би Рајса сигурно мучила дилема како је за тако кратко време “наш ген толико мутирао”.
Носилац листе “Заветника” на претходних изборима и портпаролка те организације, Милица Ђурђевић, верује да је завештање Арчибалда Рајса српском народу вечно и ванвременско, а да су његове поруке актуелне и данас, “јер их нисмо разумели и суштински прихватили”.
“Он је сагледао душу српског народа, истински свхатио његов идентитет и свест, категорије које су непромењиве без обзира на историјски тренутак. Чини ми се да би и данас, на исти начин, пун љубави према народу који га је заборавио, али гласније, завапио ‘Чујте, Срби'”, каже Ђурђевићева и додаје да његова последња жеља, да му срце почива на Кајмакчалану, уједно и последња порука коју нам је оставио.
“Да не заборавимо те светионике српства и страдања. Иако је урна одавно празна, симболика остаје иста, а његова је порука утемељена у српску државотворну и националну мисао којој се морамо вратити”, закључује наша саговорница.
Tesko ce Srbi imati boljeg i iskrenijeg prijatelja od Arcibalda Rajsa. Govorio je istinu i o nama i o drugima. “Ko ima usi da cuje-neka cuje” sta nas uči Rajs.
Какво је ђубре овај радикал, да таког великана спушта на ниво Једног Шешеља! Браво за ИН4С што се сетио Арчибалда!
Stanje je nepromijenjeno. Samo kod budala nema promjene.
HVALA TI ARCIBAJSE.