Чуј, рећи ћу ти своју тајну: Десанка Максимовић – “Опомена”
Чуј, рећи ћу ти своју тајну:
не остављај ме никад саму
кад неко свира
Десанка Максимовић
Чуј, рећи ћу ти своју тајну:
не остављај ме никад саму
кад неко свира.
Могу ми се учинити
дубоке и меке
очи неке
сасвим обичне.
Може ми се учинити
да тонем у звуке,
па ћу руке
сваком пружити.
Може ми се учинити
лепо и лако
волети кратко
за један дан.
Или могу ком рећи у томе
часу чудесно сјајну
предрагу ми тајну
колико те волим.
О, не остављај ме никад саму
кад неко свира.
Учиниће ми се негде у шуми
поново све моје сузе теку
кроз самоникле неке чесме.
Учиниће ми се црн лептир један
по тешкој води крилом шара
што некад неко рећи ми не сме.
Десанка Максимовић – У ропству
Некад смо сви знали јасно,
од најнеписменијег сељака
па до господе и деце њине,
шта је родољубиво и часно,
и шта треба да чине
потомци негдањих јунака.
Не могу да познам народ
чије су певали врлине
песници од Бранка до сада.
Српско стадо мало
све до последњег руна
разбило се и ошугало.
Постали смо земља
робова и потказивача
и стокатних зеленаша.
Пуне су нам улице сада
поштованих зликоваца,
а затвори невиних робијаша.
На леђима као да грбу
носим од бола и стида,
и улицама кад идем,
као да ми блато баца
поглед охолих странаца
у лице, и сваког дана
вео ми се по вео скида
са ругоба наших рана.
Da, dragi Djikane
” …nekad smo svi znali jasno…
šta je rodoljubivo i časno…”
A danas i Crna Gora glasa u UN
da smo genocidni zločinci –
MI U SREBRENICI.
Ako je bio genocid odakl tolike zive
majke srebreničke, a nasa ni jedna
nije ostala ziva po selima oko Srebrenice.
Naser Oric nije ostavljao ni psa, ni mačku
u zivotu. Pre toga redom poubijao svu ljudsku
čeljad – danima.
… A onda sam joj otišao u rodno mjesto!
Ona je doduše samo rođena u Rabrovici ali je odrastala u Brankovini nablizo Valjeva.
Brankovinu je smatrala svojom.
Onda sam shvatio, kada sam vidio Brankovinu …
Poslije sam je potpuno razumio, kada sam upoznao Valjevce, odovud naseljeni! Bolji nego su prije dolazili …
NI LJEPŠE OKOLINE, NI BOLJE SREDINE!
Otad se stalno vraćam Valjevu.
Prijateljima valjevskim …
Odem i u Brankovinu.
Neponovljiva naša…. A izbacili je iz udžbenika. Zaista smo dno dotakli….