Мило Ђукановић је почасни предсједник Демократске партије социјалиста, њен бивши лидер и бивши вишеструки премијер и предсједник Црне Горе. Његов први посао је био обављање високе државничке функције – а мијењајући их, остао је на власти у Црној Гори више деценија све док 2020. године његова диктатура није срушена. Након тога су похапшени сви његови ближи сарадници: савјетници, људи из специјалног и врховног тужилаштва, руководећи људи по министарствима, директори полиције и томе слично. Ђукановић је, упркос бројним аферама које су обиљежиле његову владавину, на слободи – и још и ужива да дијели политичке и моралне лекције.
Живот без одговорности – нова слобода
Ђукановић у интервују датом магазину “Diplomacy & Commerce Montenegro” каже да ужива у времену посвећеном унуцима и путовањима.
“Најприје, морам рећи да удобно живим. Имао сам тридесет четири године врло интензивне енергетске потрошње, захваљујући сложеним пословима које сам обављао, најтачније рећи – у континуираном невремену. У том периоду догађало се толико тога, довољно за читав вијек, а нажалост било је и доста непријатног и ружног. Зато је трошење, заиста, било врло интензивно и данас уживам у околности да, послије дуго времена, могу да управљам својим слободним временом и да уређујем живот онако како ја желим“, рекао је он.
Затим, додаје да му је јако важно што има много више времена за породицу и пријатеље, а посебно за тројицу својих унука.
“То ме оплемењује у односу на доста сурову рационалност на коју сам се морао адаптирати бавећи се политиком. Ово је сада, рекао бих, лијеп контрапункт. Најзад, пуно је путовања, која су и сама доста инспирисана позивима са разних адреса, гдје се окупљају људи који имају шта да кажу о геополитичким промјенама којима свједочимо. Свакако, има доста и мојих приватних путовања. Према томе, нова фаза мог живота подијељена је у ова три сегмента”, каже Ђукановић.
Кројач европских снова
Мир у Црној Гори деведесетих? Мир који је значио тишину уз логистичку подршку Београду, па касније окретање ка НАТО-у када је то било корисно. О мултиетничности говори човјек чија политика није позната по инклузији већ по политичкој манипулацији националним осјећањима. Економска стабилност? Та која се темељила на приватизацији уз провизије, гашењу индустрије и претварању Црне Горе у транзитну зону сумњивих инвестиција.
Ништа од тога не смета Ђукановићу да себе представља као оца нације и архитекте независности. Истина је да је референдум 2006. био покраден, а да је независна држава убрзо постала приватна својина његове партијске структуре.
Говорећи о разноразним постигнућима, Ђукановић говори и о томе како су од ње направили туристичку дестинацију.
“Традиционалне дестинације, попут Сен Тропеа, настале у годинама послије Другог свјетског рата – прилично су заситиле свијет, а постале су јако скупе и недоступне многим људима. Уосталом, континуирано се шири дијапазон потреба туристичке клијентеле и ту паметне политике, у државама које имају добре природне предиспозиције, препознају своју шансу. Ми смо, кроз интензивну сарадњу са страним консултантима и инвеститорима, пројектовали развој и доградили нове структуре које су Црну Гору лансирале међу познате европске туристичке дестинације“, каже он.
Аналитичар слабих институција које је сам срушио
У интервјуу упозорава да институције „нису довољно јаке“. Признaње је тачно, али доносиоци те институционалне слабости нису непознати. Управо је деценијско разарање институција, сузбијање правосуђа, клијентелизам и претварање служби у партијске филијале довело до тога да систем не може да функционише без „вође“.
Да би парадокс био већи, Ђукановић савјетује младим политичарима да мисле дугорочно, да се боре за европске вриједности и да не попуштају пред популизмом.
Геополитичар у слободном ходу
Ђукановић сада тумачи глобалне процесе: упозорава на крај униполарног поретка, недостатак визије ЕУ и потребу за новим одбрамбеним стратегијама. Говори о томе како „геополитички вакуум не постоји“, док управо тај вакуум није попунио институцијама, већ интересима тајкуна, инвеститора без адресе и структурама без демократије.
Потенцијална кандидатура за НАТО? „Импонује ми, али не планирам.“ Геополитички утицај без политичке функције – нова улога старог играча.
Црна Гора као публицистичка шала
Када неко попут Ђукановића говори о моралу, европским вриједностима и институционалној снази, тешко је одолити а да се не запитате: ко се овдје коме смије?
Црна Гора је, нажалост, допуштала да је деценијама води човјек чија је једина идеологија био опстанак на власти и профит од ње. Зато је и заслужила да јој се он сада, без стида, поново обраћа – као да није ништа било. И док се други појављују у судницама, он се појављује у интервјуима. Није више на власти, али није ни далеко.
Дакле, човјек који је синоним за организовани криминал и корупцију, политички камелеон чија је једина идеологија украдени новац грађана, који је успио да у Европи створи приватну мафијашку државу и распорда и приватизује све фирме, фарбике и сва добра која је Црна Гора имала – данас прича о визијама државе. Он позива на мир и европске вриједности – човјек који је посредовао у рату 90-их и постао и ратни профитер!
Стога, заиста је оправдано рећи да је Црна Гора заслужила да јој се спрда Ђукановић у народу познатији као “расточки ђилкош”.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Cestitamo svima koji su dobili novu seficu. Englezi toliko ulazu u Balkan da bi to trebalo staviti u bruto dohodak drzave.
Kad bi se samo Rusi setili da ulazu u Balkan koliko Englezi, niko vise ne bi smeo iz Evrope da napadne Rusiju.
Nije evro glavna valuta na Balkanu, na Balkanu je glavna valuta funta sterlinga, a kako se Balkan svrstava kao Bliski Istok, on onda i zivi kao Bliski Istok.
Admiral Loso bi proterao Engleze sa Balkana, a da li on zna koliko bi porodica ostavio bez dodatnih prihoda.
Прво исправка. Ово од 2006 није Црна Гора ( мада није од 1945) већ Монтенегро ,назвали су “своју ” земљу туђим језиком. А спрдају се сви од Мила и његове клике 30 година, спрда се Кривокапић творац химне усташе Секуле Дрљевић, спрда се Ибрахим Ефендија поклањањем домова Хрватима. Спрда се Мирна Никчевић што хоће да спали све цркве и манастире и “говеда ” у њој. Спрда се Мицхеј којег Монтепркно интересује ка и лањски снијег занима га само проценат. Спрда се нејаки Јаков који прво иде у амбасаде западне по инструкције па о да иде у кабинет. На крају спрдају се и Србски представници у влади који ништа нијесу учинили за Србске интересе. Нијесу се изборили за језик да буде званични. Нијесу се изборили да будемо у власти без ДПСа ( све и даље они вуку конце) изговор им је доћи ће ДПС ако изађемо из владе. Нијесу се изборили за обичан народ који их гласа да буде запошљен у државној управи процентуално колико треба по бројности. И тако бих могао до јутра о овој бестрагији
sto prije do podmladjivanja u redovima nove srpske, demokratske narodne. dosta je bilo istih u partijama. dosta koljenice, pipuna, vucurovica i da ne nabrajam. kao da su oni bogom dani da stite interese srpskog naroda A STITE ZVOJE GUZICE STO JE OCIGLEDNO….
Мило просто незна што да чини од силних €ура. Ужива у богаству а прошлост и претке избрисао,само се клања шверцу и €урима.
Но га мржња према прецима и Његошу,бача у цимање главе.
Уз секулу се лиња а нос му стално има прехладу.
Sto da se ne sprda kad ga niko ne dira.I treba da se sorda jer nasa vlast je za sprdnju.Po kozna koji put opet smo prevareni za pravdu,bolji zivot,plate.Dobri smo samo za glasanje.Sledeci put trebamo da sjedimo kod kuce kad budu izbori