Crna Gora treba imati veću ambiciju od gole vojne neutralnosti

Neutralnost: fundamentalni princip

Švajcarska se smatra neutralnom Državom od 1515, nakon poraza konfederalaca u bici kod Marinjana

Švajcarska neutralnost je ozvaničena pariškim ugovorom 1815

Kao neutralna Država, Švajcarska ne učestvuje u oružanim međudržavnim sukobima

Neutralnost ne spriječava vojni angaćman u mirovnim operacijama u svijetu koje je autorizovala Organizacija Ujedinjenih Nacija ili strane u sukobu

Zvanično, švajcarska neutralnost je bila prvi put priznata od strane velikih evropskih sila u pariškom Ugovoru 20 novembra 1815. Tom prilikom, Austrija, Velika Britanija, Portugalija, Prusija i Rusija su se obavezale da poštuju volju Švajcarske da se ne miješa u buduće vojne operacije i, istovremeno, garantovale su joj teritorijalnu nepovrijedivost

Princip međunarodnog prava

Neutralnost je princip međunarodnog prava. Prva kodifikacija prava i obaveza vezanih za status neutralne Države potiče iz Haških Konvencija iz 1907. Između obaveza, osim nezaraćivanja tokom nekog konflikta, ističe se među pravima samoodbrana i nepovrijedivost teritorije.

U švajcarskom Ustavu neutralnost ne figuriše među ciljevima Države ali se pominje u spisku obaveza nacionalne Skupštine („federalna Skupština „preduzima radnje na obezbjeđenju spoljašnjesigurnosti, nezavisnosti i neutralnosti Švajcarske“).

Permanentna, aktivna i naoružana

Tokom istorije, švajcarska neutralnost je usvajala različite forme i konotacije. U odnosu na međunarodne konflikte, Konfederacija ne može izbjeći pitanje o držanju koje treba zauzeti i koji značaj treba dati aktivnoj i oružanoj neutralnostiza svaku situaciju posebno.

Na kraju Prvog svjetskog rata, Švajcarska je ušla u članstvo Društva Naroda i bila je spremna da preduzme i ekonomske sankcije. Kada je izbio Drugi svjetski rat, u namjeri da konsoliduje sopstvenu neutralnost, zemlja je dekretovala opštu mobilizaciju vojske, obznanjujući tako odlučno i jasno potencijalnim agresorima da će, u slučaju napada, braniti svoju teritoriju.

Nestatični princip

Odmah nakon zaključenja mira, federalni Savjet nije kasnio da sa terminom neutralnosti poveže koncept solidarnosti, dajući zeleno svijetlo inostranim misijama u održavanju mira. Prva je bila slanje nekoliko švajcarskih posmatrača 1953 na liniji primirja između dvije Koreje za nadziranje i poštovanje zatišja. Na karaju hladnog Rata, interpretacija švajcarske neutralnosti je ponovo revidirana u funkciji promjenjenih okolnosti spoljne politike i sigurnosti.

Ovog puta, akcenat je pomjeren na saradnju. U tom smislu, Vlada je smatrala i smatra danas da  angažman Švajcarske u okviru Pratnerstva za Mir koje je promovisao NATO jeste u skladu sa principom neutralnosti, ukoliko ne implicira ni pristup alijansi, niti obavezu vojne podrške u slučaju konflikata.

Takođe prema federalnom Savjetu, „imajući u vidu da EU ne nameće svojim članicama nikakvu obavezu međusobne vojne podrške“,  ni pristup evropskoj Uniji ne postavlja nikakav problem u optici neutralnosti.Pošto je Konfederacija slobodno izabrala da se proklamuje neutralnom i isto tako slobodno može odlučiti da napusti taj status. Neutralnost nije dakle „konstantni“ princip već samo „permanentan“.

Ujedinjene Nacije kao parametar

Nakon 1991 konflikti koji su izbili u Iraku i bivšoj Jugoslaviji prinudili su federalni Savjet da preispita opseg  i granice angažmana Švajcarske kao neutralne Države. Vlada se pitala da li se zemlja treba ili ne treba pridružiti ekonomskim sankcijama? Da li treba dopustiti preletanje svog vazdušnog prostora? Može li ili ne slati svoje vojne snage za održavanje mira u zonama rata? Da bi dala odgovor na ta pitanja odlučila je da usvoji kao reper pozicije usvojene u Ujedinjenim Nacijama.

U slučaju vojne intervencije bez mandata UN, kao u slučaju 1999 protiv bivše Jugoslavije, Konfederacija primjenila je doslovno princip neitralnosti, to jest da ne daje nikakvu dozvolu preleta svog vazdušnog prostora borbenim avionima ali da dozvoli  učešće u humanitarnim programima pomoći.

Nasuprot tome, ako postoji mandat Organizacije UN, Švajcarska dozvoljava tranzit preko svoje teritorije samo ako ti tranziti imaju humanitarni i ne-ratni cilj. Isti je pristup važi i za sankcije: ako su embargo dekretovale Ujedinjene Nacije, kao u slučaju 1991 protiv Iraka, onda i im se i Konfederacija pridružuje.

Izvor:
swissinfo.ch

Kao što možete pročitati, neutralnost je u Švajcarskom slučaju vrlo definisan iako nedogmatičan princip koji se preispituje u formi i sadržaju zavisno od okolnosti da bi se uvijek očuvao ali i imao svoj ljudski i solidarni smisao. O ovome trebaju razmisliti i zauzeti jasan stav iz Pokreta za vojnu neutralnost Crne Gore jer je kuso, sterilno i bez ozbiljne strateške budućnosti zaustavljanje na pukomretoričkom stavu vojne neutralnosti. Svaka buduća konfliktna situacija tražiće sopstveni konkretni odgovor a Pokret mora biti principijelno spreman da praktično primjenjuje svoj stav i ima neki reper prema kome će se određivati.

Zato autor ovog prevoda švajcarskog primjera insistira da je neutralnost i u crnogorskom slučaju zahtjevna, ozbiljna i strateška stvar koja mora biti razrađena i principijelno apsolvirana, zapravo, već u načelu spremna da se suočava sa konkretnim sadašnjim i budućim geopolitičkim izazovima i situacijama.

Pokret za vojnu neutralnost Crne Gore mora biti silovita alternativa podaničkoj politici Mila Đukanovića sa kojom on mora ozbiljno računati! Mislim da i sami iz Pokreta znaju da ih ovakve kakvi su (niskog profila) „Prva bratsko-sestrinska familija“ uopšte i ne primjećuje. Tako će se potrošiti i marginalizovati jedina prava strateška spoljna politika za Crnu Goru i ostaće nam nemušti „vanjski poslovi“ koje svako može ucjenjivati preko „Prve itd.“!