ИН4С

ИН4С портал

Црна Гора: Памет узима карту у једном правцу

Због чега Црна Гора постаје тијесна најкреативнијем дијелу становништва? На податак да је државу лани напустило 236 научника (саопштено на Одбору за просвјету, науку и културу), као и да више од хиљаду младих студира у иностранству, не рачунајући оне који се налазе на факултетима и републикама бивше Југославије, нико од надлежних се није почешао.

univerzitet cg

Највише их се скрасило у Аустрији, Италији и Турској, а у посљедње вријеме ни Кина им није далеко. А сеоба је почела деведесетих када је Црну Гору напустило 49 младих асистената, доцената са Универзитета Црне Горе. Из Синдиката доктора медицине упозоравају да Црној Гори недостаје чак 640 специјалиста и да је сваки изгубљени љекар ненадокнадив губитак за здравствени систем и друштво уопште. А годишње земљу напусти 10 до 15 љекара.

У међувремену број незапослених је порастао на око 35.000 људи. У реду чекања за посао су доктори наука, магистри, љекари, инжењери. У Црној Гори је већ одавно на сцени политизација науке и културе. Чак и више од тога, банално партијско запошљавање на факултетима, научним институтима и културним установама.

Најмања балканска држава у домену науке и културе има специфичан карактер и по томе што је црногорски или државни националшовинизам, или просто речено антисрпство ушло дубоко у поре науке и културе – каже за “Новости” професор др Александар Стаматовић.

  • Двије партије држе монопол у свим полугама власти, што би се могло и оправдати, јер су оне на власти, и освојиле су ту власт на изборима, иако су они лажирани, и сви механизми режима употријебљени у том пројекту. Исти клише може се пратити и у науци и култури. Ако је потпуно нормално да се, на примјер, министри просвјете, науке, и културе бирају из редова владајуће партије или партија, онда је ненормално да се тај тренд преноси на универзитет, научне институте и културне установе.

Највећа већина актуелних руководећих кадрова на универзитету, почев од ректора, проректора, декана, продекана, директора научних института, музеја, галерија, архива и тако даље су заправо партијски кадрови. Ту нису изабрани по научним референцама или потенцијалним организационим способностима. Њихов положај је двојак. Ту су доспјели да би били добро ухљебљени за лојалност владајућем режиму, али и да би били нека врста просвјетне и научне инквизиције, и учвршћивали утицај владајућег режима. Због тога није чудо што значајан број младих научних кадрова, нарочито из техничких наука одлази у иностранство.

Стаматовић упозорава да поред материјалних побуда, разлоге за одлазак треба тражити и у политичкој тортури.

“Млади образовани људи се опредјељују за одлазак на стране факултете и научне институте, те друга разна предузећа гдје се тражи стручно знање, свјесни чињенице да тамо нико од њих неће тражити партијску подобност и сврставање, нити протекционизам.”

Лични примјер

“Девет година радим на Универзитету у Источном Сарајеву, Катедри за историју Филозофског факултета на Палама. Годинама сам као доктор наука радио у основној школи, неколико пута конкурисао на факултету у Никшићу и Историјском институту Црне Горе. Редосљед оправдања, правних волшебних жонглирања као разлог за непримање је заиста дуг. Тако, режим, ако хоће да прими неког подобног, све је могуће и све се може, а ако неће, наћи ће хиљаду разлога зашто неће. Обраћао сам се и омбдусману али није ништа помогло” истиче Стаматовић.

Подјелите текст путем:



Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

     

Слични текстови

3 thoughts on “Црна Гора: Памет узима карту у једном правцу

  1. Паметни и учени а прије свега часни људи не могу себи дозволити да им предавања на факултетима држе криминалци, мафијаши и људи који су тај исти факултет завршавали преко веза и куповином диплома.
    Паметном доста. Уздрављу.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *





Изаберите једну или више листи:

Ову пријаву је могуће отказати било кад!

<