CIA & LSD

Прича о опитима контроле ума почиње 19. априла 1943. у 4,20 послеподне, када је Алберт Хофман (Albert Hofmann, 1906–2008), швајцарски биохемичар тада запослен у фармацеутској фабрици „Sandoz Pharmaceuticals“ у Базелу (данас „Novartis“), опита ради, намерно прогутао 250 милиграма диетиламида лизергинске киселине-25 (Lysergic acid diethylamide, скраћено LSD), хемијског једињења које је први пут синтетизовао давне 1938. из паразитске гљиве ергот.

Аутор: Драган Р. Млађеновић

Необичне сензације

Овим опитом на себи, Алберт Хофман је желео да потврди и истражи „необичне сензације“ које је осетио три дана раније, када је случајно упио неколико капи хемикалије кроз врхове прстију.
Хофман је касније у својим мемоарима „ЛСД, моје проблематично дете“ (1979), описао потенцијал супстанце за неуролошке и психијатријске студије; у књизи је описао халуцинације изазване својим „проблематичним дететом“: „Осећао сам се уроњеним у бескрајни ток чудесних слика, невероватних облика са интензивном калеидоскопском игром боја“.
За разлику од фармацеута у „Сандоцу“, које Хофманово „епохално“ откриће није изазвало ни најмањи интерес, стручњаци широм света су Хофманово откриће заиста оценили као епохално. У наредних десетак година, истраживачи широм света објавили су више од хиљаду студија, верујући да ЛСД може успешно да излечи поремећаје као што су схизофренија, аутизам, депресија, алкохолизам и сличне менталне сметње и болести.
Но, већ крајем 40-тих година било је јасно да Хофманово откриће диетиламида лизергинске киселине-25 (ЛСД) не лечи и не ублажава менталне поремећаје, али се с друге стране показало да у рукама скривених структура које желе да владају светом у склопу тајног пројекта „Четврти Рајх“, ова хемијска супстанца (ЛСД) пружа моћно средство глобалне доминације чијом се употребом може остварити контрола ума сваког човека на планети.
Промена структуре личности
Наркотик ЛСД је 1949. године из швајцарског „Сандоца“ у Америку донео др Макс Ринкел, имигрант из Хитлерове Немачке.
Већ те 1949. године америчка Централна обавештајна агенција (Central Intelligence Agency, скраћено CIA) покренула је пројекат „Плава птица“ („Blue Bird“). Задатак и циљ је био да се уз помоћ дроге ЛСД утврди да ли је могућа „употребљива промена личности“ у сврхе шпијунаже.
После две године (1951) пројекат „Плава птица“ мења име у пројекат „Артичока“ који је био „напреднији“, јер је уз (најчешће несвесну) употребу наркотика ЛСД доводио субјекта у стање транса, а постхипнотичка сугестија била је затворена амнезијом пацијента који се ничега није сећао.
Октобра 1952. године CIA је започела пројекат MK DELTA („mind control Delta“) чији је задатак и циљ била примена дроге ЛСД у тајним америчким операцијама.
Један меморандум из 1955. године прецизира циљеве МК УЛТРА програма, показујући, дословно и метафорички, праву нацистичку бездушност. Ево неколико најважнијих циљева овог мрачног програма:
• Промовисати нелогично размишљање да би се субјект дискредитовао у јавности;
• Повећати способност појединца да издржи ускраћивање, тортуру и принуду у току истраге и такозваног „испирања мозга“;
• Створити амнезију за претходне догађаје и догађаје који су у току (сетимо се да се Ли Освалд, наводни атентатор на председника Џ. Ф. Кенедија у новембру 1963. у Даласу – Тексас, није НИЧЕГА СЕЋАО!);
• Створити шок и збуњеност у дужем раздобљу и способност за тајну употребу;
• Променити структуру личности на такав начин да тенденција примаоца буде да постане зависан од друге особе; (итд…)
Било је много „проминентних“ научника који су за рад у програму МКУЛТРА регрутовани из редова више од 1.600 научника и инжењера нациста који су стигли у САД кроз програм „Спајалица“ („Paperclip”).
Наследник МК ДЕЛТЕ био је ваљда најмрачнији и најтрајнији пројекат назван МК УЛТРА („Mind Control Ultra“) започет априла 1953. када је CIA водио Ален Далс (Allen Welsh Dulles, 1893–1969), поверљиви агент Рокфелеровог братства и главни идеолог „хладног рата“, а формално окончан негде после 1966. О каквом је пројекту реч, говори податак да је 1966. године Ричард Хелмс, тадашњи директор CIA, наредио да се униште досијеа овог програма, иако је он настављен под новим именом и садржајем (MK NAOMI и MK SEARCH). Сви су ови тајни програми имали задатак да уз употребу дроге ЛСД развију технике за контролу људског ума и понашања, што је за финални циљ имало ЗОМБИРАЊЕ ЧОВЕЧАНСТВА како би се њиме лакше управљало и владало.
Тако то они раде
Тек је 1977. године сазван Комитет за обавештајне послове америчког Сената, који је тек тада први пут покушао да сазна и јавно документује шта се све дешавало у оквиру мрачног програма МКУЛТРА. У свом сведочењу пред Комитетом, сенатор Едвард Кенеди, брат убијеног председника Џона Ф. Кенедија, између осталог је рекао следеће:
„Можда је највише узнемирења изазвала чињеница да распон опита над људским бићима није познат. Документација о овим тајним активностима уништена је у јануару 1973. године по налогу тадашњег директора CIA Ричарда Хелмса. Упркос упорног истраживања Подкомитета за здравство и Комитета за обавештајне послове, додатна документација или информација није пронађена. И нико, ниједан појединац није пронађен а да се сећао појединости, чак ни директор CIA који је наредио уништење документације, ниједан руководилац програма, нити један од њихових сарадника…“
Конгресна комисија је ипак успела да утврди да је кроз злокобни програм МКУЛТРА прошло чак око 23 хиљаде невољних и несвесних људи. Штавише, они који су радили на одкривању и разобличењу овог дијаболичног програма, тврдили су да је овај број невероватно подценио стварни број жртава тих стравичних нацистичких експеримената.
Али, авај! Нико од „научника“ није кажњен. Тако то ради CIA, тајна служба и „држава у држави“. Данас, наслућујемо, ови шегрти непоменика и даље врше нацистичке опите зомбирања човечанства, и – не одговарају никоме.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: