Čeka li Evropu „desničarsko proleće”?

Evropska desnica je na krilima „bregzita” i pobedi Donalda Trampa na skupu u Nemačkoj za vikend najavila nacionalno buđenje kontinentalne Evrope.

Šanse da ova, 2017. godina, bude godina „evropskog proleća”, odnosno buđenja kontinentalne Evrope, kako su najavili lideri nekoliko evropskih desničarskih partija, mnogo su veće posle „bregzita” i pobede Donalda Trampa. Upravo na te dve karte, uoči predstojećih ključnih izbora u Francuskoj, Nemačkoj i Holandiji, računali su i lideri nacionalnih francuskih, nemačkih i holandskih partija, uz predstavnike iz Austrije i Italije, kada su u subotu, dan posle inauguracije novog američkog predsednika, u Koblencu organizovali samit stranaka bliskih ideoloških opredeljenja.

„Prošla, 2016. bila je godina anglosaksonskog buđenja, jer su ’bregzitom’ i izborom Trampa započeli borbu za vlastitu slobodu. Sigurna sam da će se ove, 2017. godine, probuditi i kontinentalna Evropa”, rekla je u subotu liderka francuskog Nacionalnog fronta Marin le Pen i kandidatkinja za predsednika Francuske. Le Penova, koja je i lider grupe „Evropa nacija i sloboda”, koja okuplja nacionalne i evroskeptične stranke u Evropskom parlamentu, iskoristila je i ovu priliku da u Nemačkoj kritikuje Evropsku uniju kao antidemokratsku tvorevinu koja se bori protiv nacionalnih interesa zemalja članica.

Ona je i u nedeljnom intervjuu „Bildu” rekla da je Evropska unija neuspešan eksperiment i da zato s njom treba završiti. „EU je mrtva, ali to još ne zna. Doživela je neuspeh u svakom pogledu: ekonomskom – zbog veoma slabog privrednog rasta, socijalnom – zbog rasta siromaštva i nezaposlenosti, i bezbednosnom – jer EU nije u stanju da zaštiti svoje granice i ne može da nas zaštititi od terorizma”, rekla je ona. Još ranije Le Penova je kritikovala nemačku kancelarku Angelu Merkel smatrajući da je njena politika prema migrantima katastrofalna.

I lider Slobodarske partije i poslanik holandskog i Evropskog parlamenta Gert Vilders zastupa nepomirljiv stav prema migrantima, a pre mesec dana je u svojoj zemlji proglašen krivim zbog diskriminacije i podsticanja mržnje protiv Marokanaca, ali mu kazna nije izrečena. On se, najavljujući evropsko patriotsko proleće, prisutnima obratio na nemačkom: „Juče (inauguracija Trampa) nova Amerika, danas Koblenc, sutra nova Evropa.” Dočekan je burnim aplauzom, a evropski mediji, od kojih su mnogima organizatori uskratili pravo da izveštavaju sa ovog samita zbog toga što „nisu ispunili profesionalne standarde tokom prethodnih napisa o ovim strankama” kako je objavio nemački „Velt”, izvestili su da je ovo skup populističkih, krajnje desničarskih stranaka i da je demonstracija sile. Doduše, u proevropskoj javnosti već je postalo uobičajeno da se nacionalne evropske stranke, koje doživljavaju svoj uspon zalažući se za politiku stavljanja nacionalnog suvereniteta ispred nadnacionalne politike briselske administracije, predstavljaju kao populističke.

Le Penova je i na ovom skupu naglasila da se niko od učesnika, a prisutni su bili i lider Alternative za Nemačku (AfD) Frauke Petri, italijanske Severne lige Mateo Salvini, šef delegacije Slobodarske partije Austrije u Evropskom parlamentu Harald Vilimski i Markus Precel, poslanik AfD i evroparlamentarac – ne može opisati kao krajnja desnica. Energična liderka francuskih desničara je rekla da etiketu „krajnja desnica” koriste samo njihovi neprijatelji kako bi ih diskreditovali. Evropske stranke, čiji su se lideri za vikend okupili u Nemačkoj, članice su grupe „Evropa nacija i sloboda”, koja ima 40 članova iz devet zemalja u Evropskom parlamentu.

Ipak, ni oko okupljanja evropske desnice ne ide sve glatko. Nemački mediji su izvestili uoči ovog skupa da nije cela Alternativa za Nemačku podržala učešće svog predstavnika u Koblencu, jer smatraju da zajedničko pojavljivanje sa Le Penovom može da naruši ugled stranke pred opšte izbore u Nemačkoj.

Kritičari politike koju zastupaju ove stranke smatraju da je skup, za koji su organizatori rekli da je uspostavljanje zajedničke vizije „za Evropu slobode”, zapravo bio više predizborni skup uoči predstojećih izbora u tri države, jer stranke nemaju gotovo nikakve koristi od jačanja međusobnih veza. „U pitanju je samo dobar pi-ar kako bi se skrenula pažnja medija. Razlozi zbog kojih ljudi glasaju za ove partije isključivo su nacionalni i na njih ne utiče bilo kakva navodna međunarodna saradnja između ekstremne desnice”, rekao je za agenciju Frans pres Timo Lohocki iz nemačkog Maršalovog fonda.

„Gardijan” je povodom ovog skupa napisao da bi Vildersova partija mogla da osvoji najveći procenat glasova na holandskim parlamentarnim izborima 15. marta, da Le Penova figurira kao favorit na predsedničkim izborima u aprilu, kao i da se Alternativa za Nemačku nada da će ući u parlament u septembru.

Što se tiče zabrane medijima da izveštavaju sa ovog skupa, odluka je zaista izazvala prilično kontroverzi, a nemački emiter ARD čak je najavio i tužbu zbog ugrožavanja slobode izveštavanja, a direktor programa Folker Hres je rekao da je zabrana izveštavanja prouzrokovala štetu njihovoj publici jer nisu mogli da prenesu događaj koji je „od velikog političkog značaja za ovaj pokret”.