Catena mundi: Не будите песимисти већ звонари слободе

Матица српска-Друштвно чланова у Црној Гори, у понедељак у Никшићу, у просторијама Друштва црногорско-руског пријатељства „Свети Ђорђе“ организовала је промоцију књиге „Звонари слободе – Михаило Путин и Владика Николај“ аутора Александре Нинковић Ташић и Бранислава Станковића. Осим ове књиге никшићкој публици представљен је рад издавачке куће Catena mundi, a која је издала поменуту књигу.

Велимир Луле Касалица, испред Друштва „Свети Ђорђе“ уручио је поклоне и захвалнице Бранимиру Нешићу, главном и одговорном уреднику издавачке куће „Catena mundi“, Николи Маринковића извршном уреднику, Александри Нинковић Ташић и Браниславу Станковићу.

Касалица је говорећи о Нинковић Ташић рекао да нам је она кроз ово књигу опет открила Михаила Пупина.

Проф. др Драго Перовић испред Матице српске – друштво чланова у Црној Гори обратио се присутнима, говорећи о промоцији издавачких кућа које Матица српска презентује у Црној Гори.

„Ово вече је дио једног обухватнијег програма Матице српске у којем тежећи ка сопственом саморазумијевању представљамо српске издавачке куће„ рекао је Перовић и додао:

„У издањима Catena mundi склапа се мозаик српског идентитета, лична карта разлога и оправдања постојања српског народа. Могло би се без устручавања рећи да они издају само она дјела на основу којих би се могла реконструисати историја српског народа, његовог двига и полета његових светитеља и просветитеља“.

У уводном дијелу свог обраћања Бранимир Нешић, говорио је о етнографског положају Срба у првој средини 19. вијека онако како је написао главни картограф Аустријског царства. Он је нагласио да на простору данашњег Западног Балнака живјело је 99% Срба.

„Како то да један народ који је био најмногољуднији на овим просторима, почетком 20. вијека уђе у један идејни пројекат који се зове Југославија и који из тог пројекта излази као најпораженији народ“, нагласио је Нешић и додао:

„Данас у Хрватској, Срби су сведени на неколико процената.“

Нешић је истакао да се највеће зло управо дешава на простору Београда и тек када се Београд буде ослободио, биће слободни и друга мјеста гдје Срби живе.

„Ми, Срби у Београду се боримо против нашић. А то је професор Мило Ломпар описао у књизи „Дух самопорицања“, нагласио је Нешић.

Он је подсјетио на бомбардовање Србије и Црне Горе 1999. године, напомињући да су нас бомбардовали осиромашеним уранијумом. Такође, Нешић се осврнуо на то да је Косово и Метохија били највише изложени тим бомбама, те иако су неки Срби отишли са КиМ, и дошли да живе у Краљево, они данас се разболијевају од леукемије и осталих малигних обољења.

Нешић је, цитирајући Ломпара рекао да се Срби морају вратити извору српског становишта.

„Када је огроман притисак у години када је сјећање на 20 година од бомбардовања СРЈ и 800 година од стварања СПЦ, ми морамо да научимо и да кажемо да је малодушност и песимизам забрањено осјећање код српског народа у 21. вијеку.

Никола Маринковић  нагласио је да је јако тешко говорити о свим издањима „Catene mundi“ од њеног оснивања до данас.

„Свака од тих књига покушава да одговори на она питања, а које се своде на тужан и трагичан, а у извјесном смислу и на врло опомињујући закључак“, рекао је Маринковић.

Он је рекао да је прије неки дан био у посјети манастиру Крушедол који је назвао „маузолеј владара непостојеће државе“.

Маринковић је говорио о значајним историјским личностима Србије који су сахрањени управо на том мјесту, од Ђурђа Бранковића, па Арсеније III Чарнојевић итд.

„На гробу Арсенија III Чарнојевића у Крушедолу налази се исти грб породице Црнојевић који се налази на Цетињском манастиру“, рекао је Маринковић.

Он је нагласио да се такође манастир у Новом Хопову налази фреска Стефана Штиљановића, а када се обилазе задужбине Немањића види се да су њихови манастири, како их је назвао Маринковић „по бочној линији“ грађени у долини Лима.

Он је говорио о преплитању источног и западног хришћанства и двоструком крунисању Стефана Немање о чему се говори у књизи коју је издала Catenа mundi.

„Тај терет који носи наш простор и наша историја толико велики да је велики број људи кроз историју који су били спремни да га се одрекну. Заиста није лако носити се са тим фантомима предака који вас на сваком кораку могу пронаћи“, истакао је Маринковић .

Говорећи о књизи Звонари слободе – Михаило Путин и Владика Николај истакао велики значај ове двојице Срба.

„Није битно шта интелектуалац зна, него је битно да ли он то може да буде, а управо један од њих је био Михаило Пупин и један од њих је био Владика Николај.

Бранислав Станковић, коаутор књиге „Звонари слободе – Михаило Путин и Владика Николај“ истакао је да смо ми увијек под неком врстом окупације, некада својевољно, некада наметнуто.

„1918. године смо постали алкохоличари, а 1944. године смо почели да се дрогирама и та нас дрога још држи. Али ја не желим да будем песимиста већ звонар слободе“, рекао је Станковић.

Он је истакао да су Александра Нинковић-Ташић и он написали књигу као мелем књигу  на све наше рану о два велика „звонара слободе“ у српском народу.

„Ова књига говори о два горостаса српске културе и духовности, у овом тренутку могу бити наш најбољи путоказ и труде се да у пркос свему ономе што су урадили за српски народ и цио људски род, али да су нам данас много потребнији него што су нам били потребни, јер су наши преци били много освешћенији него што смо ми то данас“, нагласио је Станковић.

Он је напоменуо да је Владика Николај прогнан 1944. године и никада се није вратио у Србију, умро је у Америци.

„Колико су генерације српског народа биле осакаћење што нијесу биле упознате са књигама Владике Николаја“, рекао је Станковић.

Ауторка књиге Александра Нинковић-Ташић рекла је да су „звонари слободе“ кључ како да у злом времену можемо бити достојни.

„Начин на који су њих двојица превазилазили мучне периоде изазове буди понос у нама, прилив енергије и сами желите да учините нешто добро и нешто важно за опште добро и нешто корисно читавом свом роду“, рекла је Нинковић-Ташић.

Она је нагласила да Пупин и Владика Николај то јесу чињели, а такође су видјели и препознали један другога.

„Пупин је препознао Владику Николаја као Светог Саву њиховог времена и то пише Николи Пашићу“, истиче она и додаје:

„Јединственост њихових карактера и дјелатности у свакодневном животном кораку је оно што нас мора да уразуми, да нас дрмне и да нас тргне од овог начина у коме видимо да тонемо“.

Ауторка књиге нагласила је да се ова два велика звонара слободе не могу посматрати без Божијег благослова који их је обојицу пратио.

Медијатор вечери био је мр Милорад Дурутовић.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: