• Поглед

Будућност припада онима који се најдаље сећају прошлости

1 min read

3 године ‎ ИН4С

Пише: Јована Цакић

У Србији у последње време влада чудна тишина… Да ли је пресудна по овај народ, остаје да видимо. Само се бојим затишја пред буру. Много их је забацило своју удицу у наше душе, па се батргају ко ће пре парче меса да нам откине пецајуци нас, али све под изговором љубави.

У љубави нас море, у љубави кидају и распарчавају, све је то у љубави и добро за нас. Само ми то још никако не схватамо. То, љубав…

Прећуткујемо ствари од виталног значаја за наш национални идентитет, али и спасење душе.

Будућност припада онима који се најдаље и најдуже сећају прошлости.

Наше сећање допире тачно до јуче, евентуално пре месец дана. Сећамо се добро ко нам је остао дужан, макар и пре 20 година, из сећања нам неизбрисиво не бледе ни ружне приче о нама самима, о другима.. Осећања нису део сећања. Колективно сећање се губи скоро па одмах. Не може се човек не запитати, када прочита излагања многих виђенијих људи, да је боље да идемо ка Западу, ка срећи и материјалном благостању, када кажу да прошлост оставимо прошлости и веземо гоблен будућности на квалитетном платну, јер оно наше, српско платно, лако се цепа… Колико је лако заборавити жртве?

Колико је лако окренути главу од несреће и беде и стремити ка неизвесној будућности у коју уђеш прљавог образа. Да, образ се запрља заборавом. А нарочито страхом. Страх и чист образ не иду руку под руку.

Свакодневно се појављују нове идеје и изговори зашто се треба окренути Западу, НАТО-у, Европи.. А исти ти људи који заговарају европске вредности када се спомене српска жртва позивају се на великосрпски национализам, назив који нам наденусше они који нам нису пријатељи.. Како се лако семе мржње посади код нас, проклија брже од било чега. А онда нарасте велики коров који је тешко обуздати. Јер једном изречена лаж после много пута понављања сматра се истином на овом нашем крвавом Балкану…

Колико је деце изгинуло од непријатељских бомби, бомби оних које данас опет називамо најбољим пријатељима, које позивамо да “брину” о нашој будућности….. Од оних под чије бисте се скуте вазда крили, безбожници и кукавице, одпадници свог рода… Зарад чега? Западне културе? Љубави? Пара?

Сви који олако заборављају прошлост, сетите се кад одете на летовање у Албанију или Хрватску, а под изговором да је лепше или јефтиније, колико је жртава вода сакрила. Колико је гробова расуто по мору заборава.

„Србе треба спокојно бомбардовати јер ће се све брзо заборавити – казао је тада Џејмс Шеј,“ портпарол НАТО-а.

Непријатељ је јак, не да се обуздати, јер је пропаганда јака. Лоботомија се успешно на нашим просторима извршава већ вековима.

Називали су нас разбојницима и терористима, и у свој својој злоби поручивали да се српска деца више неће смејати…

Испунили су свој задатак, нека деца се више никада нису ни осмехнула. Бар не на овом свету. Али одозго нас са осмехом на уснама гледају и надају се, верујем, бар незабораву.

Сетимо се опет, свакодневно, Бојане Тошовић, бебе од 11 месеци која је страдала у наручју оца. То се никад не сме заборавити, ви који сте решени да из ове наше „вукојебине“ идете за благодатима Западне цивилизације морате имати то на уму… Ако вам је до ичега осим Запада стало и ако имате душе. Ако вам крв ври…

Милица Ракић је симбол страдања, па нека вам је у памет свима, заувек, колико је живота који нису ни започели, прекинуто јер је Нато надахњујуће решио да дели правду по нашим планинама и долинама, доносећи само смрт, и остављајући пустош за собом…

За 78 дана 79 дечијих жртава. Скоро за сваки дан по једна. Нека вам ови бројеви буду у глави следећи пут кад дигнете глас да је Европа за нас будућност и да се бори за наше благостање. Европа која је дозволила све ово. Која је била део свега овога.

Наше комшије које су желеле Нато авионима ведро небо над Србијом. Тада је Балкан био отворен. За све. Отворено небо за свакога ко има намеру до Србије ратним авионом… Гостољубив Балкан за цео свет у намери да затре српство. Ал није им се дало. Преживели смо. Као и увек у историји. Преживели, али се не и опаметили.
Опет нам је сећање краткорочно. Опет је исклијало оно семе које хоће да нас сатре. Да сатре и своје корене. Слађе су туђе помије од своје пите, вазда било којекаквим тужним Србима. Зато вреди свакодневно подсећати на ово…

Не зарад памћења, да се не заборави..Већ зарад душе, да се никад не понови.

Није се губило време у осудама и еуфорији нестајања једног народа, као што данас покушавају да чине и са Русијом. Стално заборављајући 2014., као што редовно заборављају све године нашег страдања, али се радо сећају наше одбране коју покушавају (и успевају) да искористе да нас прикажу као терористе, а оне који су етничка чишћења над нама започели да оправдају и одбране.

Сетите се ових реченица сваки пут кад вам се Запад учини слатким и бајним… Не живимо у прошлости, али прошлост неминовно мора да кроји наше одлуке у будућности, опет, да се не би понављала…

– Прошле недеље имали смо деветоро убијених Срба, ове недеље осморо, то је јасан напредак – навео је Бернар Кушнер, шеф цивилне мисије УН на Косову и Метохији.

– Молим да се ватра небеска обруши на Србе – изјава је Пјера, француског свештеника хуманитарца.

-Срби нису нарочито паметни… Српска деца се више неће смејати – Лоренс Инглбергер, бивши државни секретар САД.

-Срби тргују људским органима својих жртава како би обезбедили новац за свој рат… Требало би да ђаволски бомбардујемо Београд – Пол Џексон, уредник листа „Калгари сан”.

-Србе треба бацити на колена – Клаус Кинкел, немачки министар иностраних послова.

-Нека се Срби подаве у сопственом смраду – Хелмут Кол, немачки канцелар.

– Рат против Срба није више само војни сукоб. То је битка између добра и зла, између цивилизације и варварства -Тони Блер, британски премијер.

– НАТО – србоистребљивач „(ДЕСЕРБИЗАТОР)” – фашистичка антисрпска реклама за спреј који уништава гамад. Канал + француске ТВ.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: