• Политика

Британија: „Зар на страни ових дивљака да ратујемо“?

12 година ‎ ИН4С

Британски дневник „Дејли мејл“ објавио је фотографије јавног сакаћења и одсецања глава војницима Башара ал Асада, које су побуњеници извршили на препуном градском тргу и пред децом. Уз наводе да следе неке од најшокантнијих сцена грађанског рата у Сирији, у наслову лондонског дневника је стајало и реторско питање да ли Велика Британија теба да иде у рат на страни таквих дивљака.

Описујући одсецање главе борцима лојалним председнику Башару ал Асаду, које се одиграло у граду Кефергану 31. августа ове године, „Дејли мејл“ наводи да је „целу варварску епизоду посматрала гомила усхићених наоружаних људи, док су у први ред гледалишта били посађени дечаци“.

На фотографијама јавног смакнућа види се џелат како крвавих руку подмазује мач пре финалног чина. Главу убијеног носи са собом као сувенир. Фоторепортер који је забележио ове догађаје, који донекле на Западу мењају слику онога што се заиста дешава у Сирији, каже да џелати припадају групацији Исис, Ал Каидиној фракцији која се бори против Асадовог режима.

Фоторепортер је овако описао оно што се десило и што је забележио апаратом:

„Човек је био изведен на трг са повезом на очима. Почео сам да фотографишем. То је била четврта егзекуција коју сам тог дана радио. Осећао сам се одвратно, неколико пута сам био на ивици да се исповраћам. Али контролисао сам се, јер сам знао да као новинар ово морам да документујем, као што сам то већ урадио три пута тога дана, на три различите локације ван Алепа.

Маса је почела да навија. Сви су били срећни. Занао сам да ћу бити одведен одатле ако се умешан, а погубљење ће се у сваком случају извршити. Знао сам да не могу да променим ток догађаја, већ само да угрозим себе.

Видео сам сцену врхунске окрутности – људско биће према коме се односе онако како нико не заслужује. Чини ми се да је за две и по године рат људима одузео човечност. Тог дана, људи који су присуствовали погубљењу нису имали контролу над својим емоцијама, жељама, бесом. Било је немогуће зауставити их.

Не знам колико је жртва имала година, али био је млад. Био је бачен на колена, побуњеници су са парчета папира прочитали његове ‘злочине’, и окружили га. Млади човек је изгледао залеђено. Два побуњеника су му нешто шапнула на уво, а он им је невино и тужно одговорио. Нисам разумео шта јер су причали на арапском.

Када је дошао тренутак за егзекуцију побуњеници су му прислонили сечиво на грло. Младић је покушао да се опире, али су га оборили на земљу. Младић је и даље покушавао да заштити грло везаним рукама. Побуњеници су ипак били јачи и пресекли му гркљан, одсекли главу и затим је подигли у ваздух. Људи су почели да машу оружјем и узвикују.

Та сцена у Сирији, у том моменту, личила је на сцену из средњег века, о којима сте читали у историјским књигама. Рат у Сирији дошао је до тачке када човек може бити брутално убијен пред стотинама људи који уживају у призору.

Као људско биће више никада не бих желео да видим овако нешто, Али као новинар имам камеру и одговорност. Имам одговорност да покажем другима то што сам видео“.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: