Браво кретени

Пише: Горан Даниловић

Предсједник Ђукановић је посјетио никшићку болницу. Скеч је почео нестварно. Дио “заљубљеника” у господарев лајфстајл дочекао га је испред болнице, у трнутку искорачења из већ опјеваног мајбах мерцедеса. И док се гасио В12 мотор ове “њемачке звијери” проломио се аплауз “здравствених радника” који су се, онако “спонтано”, окупили пред чувеним здравственим здањем древног Оногошта. Намјештајући кинеску маску лакоћом мандарина Ђукановић је поздравио аплаудере климањем главе у неком овлашном диригентском маниру. Подсјећало је на тренутак када је у парламенту, на скандирање колега посланика “Мило лопове” ауто-кефално отресао захваливши се са “браво кретени”! Заиста, да није имао маску која му је отежала комуникацију могло се догодити да и никшићким медицинарима одговори са “браво кретени”! Аплауз би се појачао, а скеч би био виралнији него је.

Као и сваки скеч, ни овај нема ништа од неопходне драмске радње, просто то је само један “уметак” са траговима комично-трагичног. Усуд или грдни случај, или пак Кусовчев експеримент с путујућим кабареом, учинили су да овај догађај на тренутак замрзне Црну Гору у вјечности. Предсједник с плавом кинеском маском, одвојен њемачком лимузином од својих најдражих фоловера који умотани у зелене ношње раздрагано пљескају, слутио је на надреално и јефтино пречитавање историје, пародију каква скорије није режирана. Недостајао је само тај прст судбине, па да испред зеленог шпалира искорачи Крсто Зрнов Поповић и преда рапорт. Ипак, био би то већ озбиљан драмски комад на који Крсто никада не би пристао, па је остао само огољени скеч са сеоске приредбе – скупа сценографија, јефтини костими и глумци аматери.

Искрено, помислио сам да је у питању неки перформанс протеста или дуго спремано изненађење које може одјекнути поробљеним свијетом. Протест је ипак нереалан па сам брзо дао себи на вољу могућији сценарио. Слике које су ме обузеле разиграле су већ два мјесеца озбиљно уздрману машту. Замислите рецимо: Предсједник на аплауз усрдно клима главом, маше слободном руком, а другом подиже неки коферчић и спушта га благим покретом на хаубу мајбах животиње која блиндирано стење. Коферче се дими оним хладним, фреонским, дахом, а Предсједник га отвара сигурном руком билијар мајстора уз оно чувено двоструко “клап, клап”! Дим над кофером се разилази, а предсједник плавом рукавицом из сунђерастог лежишта вади плавичасту сприц-епрувету.