Bingulac: Prvo ćemo pričati o državljanstvu

Ambasador Srbije u Crnoj Gori dr Zoran Bingulac o planovima za unapređenje odnosa dveju susednih zemalja: U lepšoj atmosferi rešavaćemo sva otvorena pitanja

Od predsednika Filipa Vujanovića dobio sam uveravanja da ne postoje nikakve prepreke za razvoj svih oblika saradnje između Crne Gore i Srbije, a posebno ekonomske. Verujem da ćemo u lepšoj atmosferi rešavati i otvorena pitanja poput dvojnog državljanstva i platnog prometa.

Ove utiske sa nedavnog prijema kod crnogorskog šefa države nosi dr Zoran Bingulac, koji je upravo načeo mandat na mestu ambasadora Srbije u Podgorici.

* Koji će vam biti prvi zadatak i hoće li zategnuti odnosi Beograda i Prištine poslednjih godina biti veliko breme na novoj dužnosti?

• Naravno da ima dosta otvorenih pitanja koja ćemo rešavati, ali bez tenzija. Mnogo je toga što nas veže i sadašnja situacija garantuje nam razvoj bilateralnih odnosa za zajedničke nastupe, razvoj ekonomije, kulture, prosvete, turizma, zaštite životne sredine, konzularnih i svih drugih oblika saradnje. Pred posetu premijera Mila Đukanovića Beogradu mnoge će stvari biti jasnije, jer u svim zajedničkim projektima moraćemo prethodno da uradimo strateške stvari poput auto-puta, pruge, barske luke, energetike… Imamo zajedničke planove sa Republikom Srpskom i Bosnom i Hercegovinom.

* Ali rešavanje pitanja srpskog jezika, položaja SPC, dvojnog državljanstva, platnog prometa… neće biti nimalo lako…

• Slažem se da su to krupna pitanja. Sa njima sam dobro upoznat, stavićemo ih na sto i razgovarati. Imam izuzetnu saradnju sa svim crkvama i verskim zajednicama, posebno sa ovom kojoj pripadam – SPC. Tamo gde crkva može da rešava probleme ona će to činiti, a tamo gde je država nadležna njena pomoć sigurno neće izostati. Očekujem vrlo brzo kontakte sa našim episkopima i mitropolitom Amfilohijem, kao i sa svim ljudima koji mogu da pomognu da se reše pitanja, poput platnog prometa, koji je osnov ekonomske saradnje. Sada je mnogo lakše o tim problemima pričati, isticati ih, nego li u vreme eskalacije nervoze prilikom referendumske kampanje ili izbora. Sve je to sada prošlost. Idemo dalje. Do Brisela i Evropske unije.

* Kako gledate na to što su se dogodili „tektonski poremećaji“ u svesti jednog dela Crnogoraca?

• Narodi na ovim prostorima su izdržali mnogo veće pritiske i u težim političkim i drugim okolnostima nego što je to danas, i opet su nakon tih procesa izlazili kao pobednici. U vihorima treba sačuvati slogu i zajedničko biće koje nas povezuje. Pre odlaska u Podgoricu jedan prijatelj me je savetovao kako da se ponašam, pošto je poreklom sa ovog podneblja, a u familiji ima korena i iz Crne Gore i Šumadije, pa se čovek našao u čudu kako da se nacionalno odredi. Kada je čuo kako se ovde ljudi izjašnjavaju kao Srbin crtica Crnogorac, ili Crnogorac crtica Srbin, onda je i on, kako reče, shvatio da je – crtica! Dakle, niko nam ne može poreći da u svetu ne postoje dva bliža naroda od naroda koji žive u Srbiji i u Crnoj Gori.

Njegoš iznad podela

* Ove godine proslavljamo dva veka od Njegoševog rođenja. Čini se da se Srbija i Crna Gora nisu odužile velikom pesniku?

• Odužiće se. Njegoš je ostao iznad svih nas i naših podela. On je svetionik ne samo srpskog i crnogorskog bića, nego i mnogih drugih naroda. Pravo pitanje je kako bi veliki Njegoš gledao na naše ponašanje u ovom vremenu.