Без казне за злочине мухаџедина над Србима: Поништена пресуда Сакибу Махмуљину
1 min read
Алија Изетбеговић и Сакиб Махмуљин, фото: АВАЗ
Одлуком Апелационог већа Суда Босне и Херцеговине некадашњем команданту трећег корпуса тзв. Армије БиХ Сакибу Махмуљину поништена је првостепена пресуда.
То је потврђено из адвокатског тима Махмуљина. Поступак се сад упућује другостепеном вијећу на даље одлучивање.
Ранијом првостепеном одлуком Махмуљин је осуђен на 10 година затвора јер није спречио, како је наводило Тужилаштво БиХ, убиства и нечовечна поступања припадника одреда „Ел-Муџахедин“ на подручју Возуће и Завидовића.
У другостепеном поступку, Тужилаштво је тражило већу казну Махмуљину, док је одбрана затражила ослобађање или ново суђење.
Тужилаштво се жалило на висину изречене казне за убиства заробљених припадника Војске Републике Српске (ВРС), те нечовечно поступање према заробљеницима, цивилима и рањеницима.
Одбрана је затражила ослобађање или укидање пресуде, пренио је Кликс.ба.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
A u Beogradu zele da prekrece mural Ratku Mladicu.
ПОСТОЈИ БОЖИЈИ СУД И КАЗНА!
Ствар је у томе што из тачке гледишта ислама сваки поступак човека, анђела, атома, чини лично Господ Бог – Алах. Због тога се и јавља парадоксални феномен да човек при том све мора чинити сам. Због тога што, ако желите, Бога има веома много, за људску слободу места скоро да не остаје ни најмањи делић слободе који човек има – слобода избора представља јединствени инструмент којим се нешто може урадити. То је парадокс, али он дефинише целокупан поглед на свет код муслимана.
Са једне стране, човек може учинити неко дело, на пример – извршити терористички напад и сматрати да је то добро дело. Зашто? Зато што је то учинио Алах – преко њега. Међутим, он при том зна да не може очекивати помоћ од Алаха. Зашто? Зато што Алах сам све чини, не можеш га молити за нешто, јер си ти марионета. То јест, имаш само мали делић избора.
Омар Хаијам је на ту тему одлично написао: „Не питају лопту играчи за дозволу, по пољу лети гоњена ударцима“. Ето, тако се и ми носимо по пољу овог света, гоњени ударцима Алаха. Јавља се јако чудан покушај изградње Царства Божијег на земљи без Бога, који заиста чини ислам сличним комунизму или национал-социјализму. Узгред, занимљиво је да су исламске земље веома лако прихватале социјализам. Много садашњих исламских држава су социјалистичке. Сирија, Ирак до недавно, док је Садам Хусеин био тамо. Много исламских земаља сарађивало је са Совјетским Савезом. Сарађивали су не зато што су добијали оружје, већ је постојала и нека заједница у идеологији.
Неопходно је рећи шта је ислам.
Из тачке гледишта ислама цела Земља се дели на два дела: земљу мира и земљу рата.[Земља мира је земља где делују закони шеријата.Те земље су земље мира, у којима се сви људи потчињавају законима Алаха, а људи који се не потчињавају заузимају одређени положај. То јест, по шеријату и Корану, на коме је заснован шеријат, сви неверници се деле на две категорије: многобошци и људи Књиге. Многобошци су људи који не признају ауторитет Светог Писма, не поштују Бога Творца, на пример: атеисти, будисти, хиндуси, шамани – ко год било. Они подлежу насилном обраћењу у ислам или смртној казни. Треће варијанте за њих нема. Људи Писма – у Корану наведени као хришћани, Јудејци и зороастријанци – имају право на постојање. Даје се им право на живот уз услов да неће иступати против ислама, неће га критиковати, неће проповедати и плаћаће низ пореза – џизу (порез на веру) и при том ће имати одређена ограничења: хришћани морају да носе крстове на леђима, живе у кућама које нису више од једног спрата, немају права да јашу коње. Било је и низ других ограничења у вези са свакодневним животом.
Џиза представља углавном 80% зараде. При том се, нормално, хришћанин, као грађанин другог реда, подвргавао одређеним притисцима, али му је ипак живот био гарантован. То треба признати објективности ради. Не може се говорити да ислам захтева уништење свих хришћана, то неће бити потпуно коректно.
При том се на све начине стимулише прелазак човека у ислам. Узимајући у обзир да се људска слобода много не цени у исламу због вероучења (о њима ћемо сада говорити) из тога проистиче да сваки човек и слобода лако могу бити сломљени. Како је речено у Корану: „Њему су се предали они који су и на небесима и на земљи, добровољно и невољно, и Њему ћете бити враћени„. Ова реч „невољно“ означава одсуство слободе, плен, ропство. Због тога постоји низ страшних изрека, као на пример: ако хришћанин у присуству два муслимана изрази жељу да постане муслиман – он се сматра муслиманом и сваки покушај да се касније одрекне доводи до смртне казне. Јер се за напуштање ислама прописује смрт или доживотни затвор. Међутим, доживотни затвор нико не користи, постојали су врло, врло ретки случајеви када се користило доживотно затварање. Најчешће се примењивала смртна казна, која се спроводи и до данас. Последњи пример смртне казне за примање хришћанства био је у Саудијској Арабији 2005. године када су казнили хришћанина са Филипина. У Јемену су 2004. године убили муслимана који је примио Православље – Георгија. То су норме које делују и до данас у земљама шеријата.
Mуџахедини у БиХ:
https://genocid.rs.sr/bih/civil-war/mujahideen/
Prećerujete … Sud je s pravom poništio odluku prvostepenog Veća jer nije uzelo u obzir običaje ratovanja u islamsko-džihadistickom svijetu, baška šerijatsko pravo, đe je, ne samo dozvoljeno, no je i poželjno neljud postupanje za zarobljenim i ranjenim nevjernicima: vađenje očiju, čupanje jezika, lomljene udova, okretanje na ražnju, i sl. Sreću je imao onaj kome je okinuta glava. Bog ga vidio!
Sud je sud, mora o svemu da vodi računa, ako će da zadovolji Pravdu!
Evo, recimo na Kosovu, nedavno je osuđen prvostepeno na 14, 5 godina zatvora jedan Srbin, e je za vrijeme rata bačio na travnjak gradskog zelenila opušak cigarete. Nezadovoljno tužilaštvo je najavilo žalvu na apelaciji jer prvostepeni Sud nije uzeo u obzir činjenicu da je po Lekinom kanunu za bačanje neugašenog opuška na zelenu površinu predviđena doživotna robija! A pri tom ni posebno otežavajuću okolnost da je optuženi Srbin!
… Nije lako doć’ do pravde, ne!
Jes,Kuran i „religija mira“ :)) Is sotone. Pokajte se,priblizilo se Nebesko cartvo.
Dok se Srbi ne organizuju kao Simon Vizental, nikad sreće, uvijek lajanja i nepravde protiv Srba i slično, koljači ne kažnjeni.