Beli bankster

Piše: Slobodan Vladušić

Pojava Ljubiše Preletačevića Belog „komičara i političkog aktiviste“ u svojstvu predsedničkog kandidata, prvo me je zapanjila. I ja sam u njoj prvo video samo još jednu od očiglednijih crta nacionalne katastrofe i nije me iznenadilo kada su neke strane TV stanice odmah pohitale da medijski isprate Belog. One stanice koje pozitivne vesti o Srbiji objavljuju učestalošću dolazaka Halejeve komete. Pojava ovakvog kandidata sa relevantnom podrškom u narodu, samo „potvrđuje“ tezu o našoj „nenormalnosti“. A ona onda opravdava sve što se Srbima, kao „nenormalnom“ narodu, činilo u prošlosti i sve što će im se, može biti, činiti u budućnosti.

Nakon prvog šoka shvatio sam da je priča o Belom mnogo dublja, mnogo više svetska. Da bi se to razumelo, treba imati u vidu da su većina njegovih glasača mladići i devojke između 18 i 25 godina. To je bitan podatak. Evo i zašto: u omladini se uvek ispoljavaju ideali jednog doba u njihovom najčistijem, a to znači i najradikalnijem vidu. O tome svedoči istorija: da su živeli u prvoj deceniji 20. veka, glasači Belog bi bili članovi Mlade Bosne ili bi, kao Stanislav Krakov, bežali iz srednjoškolskih klupa da bi učestvovali u Balkanskim ratovima. To je i razumljivo, jer su njihovi ideali bili Jugoslavija sa Srbijom kao Pijemontom i oslobađanje Kosova.

Nekoliko decenija kasnije, pred početak Drugog svetskog rata, ti mladići i devojke bi, zahvaljujući političkoj i kulturnoj nezrelosti srpske građanske klase, bili članovi SKOJ-a (Savez komunističke omladine Jugoslavije). Njihov ideal bi bilo uništenje „velikosrpske buržoazije“, pri čemu ne bi previše razmišljali o paradoksu da su im stavovi prema Jugoslaviji skoro pa identični sa stavovima Hrvatske seljačke stranke, koja je, i pored ratarskog imena, zastupala i interese hrvatske buržoazije.

Danas ti mladići i devojke glasaju za Beloga, a ideal koji reprezentuju je njima samima potpuno nevidljiv. Umesto toga, oni se bodre tako što im se suflira da, glasajući za ovog kandidata, šalju nekakvu poruku „političarima“ i da se protiv nečega bune. Što je tačno, samo što poruku ne šalju oni. I Beli i njegovi glasači su samo jeftine pismonoše.

Da bi se razumeo nevidljivi ideal koji se nalazi iza ovih glasača, treba konačno napraviti razliku između neoliberalizma i demokratije. Ideal neoliberalizma je laissez-faire ekonomija, odnosno minimalno učešće države u ekonomskim procesima, uključujući tu i raspodelu profita. Zato je državno uređenje neoliberalnih država zapravo oligarhijsko – to je vladavina najbogatijih. Demokratija je samo najbolji način da se takav oligarhijski sistem prikrije & održi, pod uslovom da finansijska elita kontroliše političke partije tako da nijedna od njih ne pomisli da državu umeša u ekonomiju. Međutim, kako je srednja klasa u zemljama Zapada već ozbiljno nagrižena prelivanjem profita u sve manji broj oligarhijskih džepova, to je političko polje sve teže kontrolisati. Tako se dogodio i Tramp koji želi da regulisanjem ekonomskih odnosa u Americi sačuva radna mesta za Amerikance, tj. za one koji su bili srednja klasa, a sada to više nisu.

Upravo zato finansijska elita radi na obesmišljavanju same demokratije, odnosno izrugivanju prava da narod bira svoje predstavnike kojima će poveriti vlast. Zato se diskretno podržavaju svi elementi koji urušavaju ugled demokratskog sistema jedne zemlje. Tako dobijamo antipropagandu politike, institucije političke partije, parlamenta i same izborne procedure. I zaista, ko može da misli bilo šta ozbiljno o demokratiji, kada vidite koliko ljudi glasa za komičare kao što je Beli. U pitanju je proces dugog trajanja: ljudi koji su danas glasali za Belog, sutra će lakše glasati za nekog nezavisnog eksperta koji neće imati veze sa politikom, političkim partijama i slično. Ali će imati veze sa oligarhijom, poput „nezavisnog“ francuskog predsedničkog kandidata Makrona.

Ali bez obzira na njeno stanje danas, demokratija se može konsolidovati dok je neko ozbiljno shvata, i tada bi ona donela prvi impuls dostojanstva građanima ove zemlje. I povezala bi patriotizam i izborni proces. A to nije baš malo.

To je poruka koju su nam poslali preko Belog i njegovih iks posto glasača. Zaboravite na politiku, na partije, na demokratiju….sve je to smeće. I komedija. Ništa ozbiljno, kako mi je kazala jedna devojka koja je glasala za Belog.

Razume se, srpska politička elita je kriva za pojavu Belog. Iz bezbroj razloga, a samo jedan od njih je propuštanje da konsoliduje političku kulturu i samu ideju demokratije pre svega među mladim glasačima. Time je ona pokazala svoje limite. U svakom smislu. Ali bez obzira na njeno stanje danas, demokratija se može konsolidovati dok je neko ozbiljno shvata, i tada bi ona donela prvi impuls dostojanstva građanima ove zemlje. I povezala bi patriotizam i izborni proces. A to nije baš malo.

I baš zato, eto nama Beloga koji je najfiniji izraz njihovog ideala: učiniti da se ljudima ogadi i karikira i sama ideja da imaju pravo da o bilo čemu SAMI odlučuju. A kada ih budemo uverili da sami nisu sposobni za to, onda ćemo o njima odlučivati mi.

Preuzeto sa portala: #Novi Polis