• Поглед

Бели банкстер

1 min read

8 година ‎ ИН4С

Eто нама Белога који је најфинији израз идеала: учинити да се људима огади и карикира и сама идеја да имају право да о било чему САМИ одлучују. А када их будемо уверили да сами нису способни за то, онда ћемо о њима одлучивати ми.

Пише: Слободан Владушић

Појава Љубише Прелетачевића Белог „комичара и политичког активисте“ у својству председничког кандидата, прво ме је запањила. И ја сам у њој прво видео само још једну од очигледнијих црта националне катастрофе и није ме изненадило када су неке стране ТВ станице одмах похитале да медијски испрате Белог. Оне станице које позитивне вести о Србији објављују учесталошћу долазака Халејеве комете. Појава оваквог кандидата са релевантном подршком у народу, само „потврђује“ тезу о нашој „ненормалности“. А она онда оправдава све што се Србима, као „ненормалном“ народу, чинило у прошлости и све што ће им се, може бити, чинити у будућности.

Након првог шока схватио сам да је прича о Белом много дубља, много више светска. Да би се то разумело, треба имати у виду да су већина његових гласача младићи и девојке између 18 и 25 година. То је битан податак. Ево и зашто: у омладини се увек испољавају идеали једног доба у њиховом најчистијем, а то значи и најрадикалнијем виду. О томе сведочи историја: да су живели у првој деценији 20. века, гласачи Белог би били чланови Младе Босне или би, као Станислав Краков, бежали из средњошколских клупа да би учествовали у Балканским ратовима. То је и разумљиво, јер су њихови идеали били Југославија са Србијом као Пијемонтом и ослобађање Косова.

Неколико деценија касније, пред почетак Другог светског рата, ти младићи и девојке би, захваљујући политичкој и културној незрелости српске грађанске класе, били чланови СКОЈ-а (Савез комунистичке омладине Југославије). Њихов идеал би било уништење „великосрпске буржоазије“, при чему не би превише размишљали о парадоксу да су им ставови према Југославији скоро па идентични са ставовима Хрватске сељачке странке, која је, и поред ратарског имена, заступала и интересе хрватске буржоазије.

Данас ти младићи и девојке гласају за Белога, а идеал који репрезентују је њима самима потпуно невидљив. Уместо тога, они се бодре тако што им се суфлира да, гласајући за овог кандидата, шаљу некакву поруку „политичарима“ и да се против нечега буне. Што је тачно, само што поруку не шаљу они. И Бели и његови гласачи су само јефтине писмоноше.

Да би се разумео невидљиви идеал који се налази иза ових гласача, треба коначно направити разлику између неолиберализма и демократије. Идеал неолиберализма је laissez-faire економија, односно минимално учешће државе у економским процесима, укључујући ту и расподелу профита. Зато је државно уређење неолибералних држава заправо олигархијско – то је владавина најбогатијих. Демократија је само најбољи начин да се такав олигархијски систем прикрије & одржи, под условом да финансијска елита контролише политичке партије тако да ниједна од њих не помисли да државу умеша у економију. Међутим, како је средња класа у земљама Запада већ озбиљно нагрижена преливањем профита у све мањи број олигархијских џепова, то је политичко поље све теже контролисати. Тако се догодио и Трамп који жели да регулисањем економских односа у Америци сачува радна места за Американце, тј. за оне који су били средња класа, а сада то више нису.

Управо зато финансијска елита ради на обесмишљавању саме демократије, односно изругивању права да народ бира своје представнике којима ће поверити власт. Зато се дискретно подржавају сви елементи који урушавају углед демократског система једне земље. Тако добијамо антипропаганду политике, институције политичке партије, парламента и саме изборне процедуре. И заиста, ко може да мисли било шта озбиљно о демократији, када видите колико људи гласа за комичаре као што је Бели. У питању је процес дугог трајања: људи који су данас гласали за Белог, сутра ће лакше гласати за неког независног експерта који неће имати везе са политиком, политичким партијама и слично. Али ће имати везе са олигархијом, попут „независног“ француског председничког кандидата Макрона.

Али без обзира на њено стање данас, демократија се може консолидовати док је неко озбиљно схвата, и тада би она донела први импулс достојанства грађанима ове земље. И повезала би патриотизам и изборни процес. А то није баш мало.

То је порука коју су нам послали преко Белог и његових икс посто гласача. Заборавите на политику, на партије, на демократију….све је то смеће. И комедија. Ништа озбиљно, како ми је казала једна девојка која је гласала за Белог.

Разуме се, српска политичка елита је крива за појаву Белог. Из безброј разлога, а само један од њих је пропуштање да консолидује политичку културу и саму идеју демократије пре свега међу младим гласачима. Тиме је она показала своје лимите. У сваком смислу. Али без обзира на њено стање данас, демократија се може консолидовати док је неко озбиљно схвата, и тада би она донела први импулс достојанства грађанима ове земље. И повезала би патриотизам и изборни процес. А то није баш мало.

И баш зато, ето нама Белога који је најфинији израз њиховог идеала: учинити да се људима огади и карикира и сама идеја да имају право да о било чему САМИ одлучују. А када их будемо уверили да сами нису способни за то, онда ћемо о њима одлучивати ми.

Преузето са портала: #Нови Полис

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: