Банкрот у Украјини: Украјина има проблеме да обезбиједи новац за плате и пензије, као и за исхрану избјеглица
1 min read
Молба украјинског предсједника Зеленског да француски предсједник и њемачки канцелар одблокирају финансијску помоћ како би власти у Кијеву могле да исплате пензије и плате и нахране избјеглице из ратних подручја најбоље показује у каквом је стању данашња Украјина.
Украјинско руководство је, уз хушкање Вашингтона и Лондона, створило атмосферу да многи заиста вјерују да могу на војном пољу уз помоћ Запада да побједе Русију. До правих преговора не може доћи зато што је у Украјини створена у медијима побједничка атмосфера, па велика већина Украјинаца не жели било какве територијалне уступке Русији, преносе Новости.
Најновије истраживање кијевског Међународног института социологије спроведено у јулу показало је да 84 одсто грађана Украјине сматра да не смије да се да територија, макар била угрожена независност земље. Само 10 одсто грађана је спремно да се одрекне дијела територије како би се зауставио рат и сачувала независност земље.
Кијевски политиколог Кирил Карасјов каже да је створена пат-ситуација када Москва не жели да се одрекне својих захтјева, а у Кијеву су свјесни да би уступци територија били политичка смрт садашњој власти.
Кад се то зна, јасно је да ће се рат наставити док једна страна не капитулира, а према ситуацији на фронту побједнички оптимизам Украјине слаби. Министарство одбране Русије саопштило је да је велики број украјинских војника из три бригаде напустио положаје због великих губитака које имају у Доњецкој народној републици код мјеста Селедар, Артјомовск и Авдејевка. Слично се догађа у близини Харкова.
Према најновијим анализама украјинској војсци је остала трећина артиљеријског оружја које су имали прије почетка рата. Наравно, Кијев стално добија помоћ у оружју од западних земаља. Али, ипак постоји артиљеријска надмоћ руских снага.
За то вријеме, и послије одлуке Националне банке Украјине да крајем јула девалвира “гривну” за 25 одсто у односу на долар, национална валута је и у августу наставила да пада. Звучи смијешно, али је тачно, мјењачницама је забрањено да на улицама показују који је тренутни курс гривне. Осим тога, мјењачнице су обавезне да имају камере и снимају клијенте који мијењају валуту. На крају јула су се за један долар давале 42 гривне.
10 godina vojskom napadate vase drzavljane koji govore ruskim jezikom i treba da nestane takva nacisticka drzava.
Oni će dobiti novac, sve dok ratuju para će biti.