Без ефикасне државе која сарађује са активним и ангажованим грађанством, мали су изгледи да се оствари смањење сиромаштва, оцјењују у Банци хране.
Фото: Банка хране
Невладина организација Банка хране данас обиљежава девет година од оснивања и тим поводом њихова предсједница марина Медојевић осврнула се на минули рад и досадашње акције наводећи да су до сада помогли 19 285 породица, односно око 90 000 људи који живе у стању немаштине.
Спроведено је 1 508 хуманитарних акција у којима је учествовало о 4005 волонтара.
” Када смо, прије девет година почели да радимо намјера нам је била да подижемо јавну свијест о проблему сиромаштва и расипања хране. Ми нисмо до сада успјели да анимирамо друштвену заједницу, колико је потребно, да би сви они који могу бити активни учесници и борци против проблема сиромаштва били заједно и довели до жељеног циља. Друштвено корисни рад и волонтеризам је потенцијал који у нашој држави није довољно искоришћен јер немамо националне кампању”, казала је Медојевић.
Она је подсјетила са су Банке хране организације које су у читавом свијету препознате као неопходна спона друштвено одговорног пословања, државног система, волонтера и угрожених.
” Наша активност је постајала све већа као одговор на стални раст социјано угрожених породица које су нам се обраћале. У почетку смо помагали људима који су били на евиденцији код Центара за социјални рад широм Црне Горе. Чланови породица којима смо помагали су нам указали на проблеме које имају а који се тичу селективног помагања установа због чега смо сарадњу са њима временом смањивали. На подјелама донација које смо радили са овим установама видјели смо много оних који су дошли по помоћ а којима она није била потребна”, присјетила се Медојевић и додала да сада скоро да не постоји организација у Црној Гори са којом нису сарађивали и помагали.
Према њеним ријечима, Банци хране се током година рада јављао све већи број људи који нису на евиденцији ЦСР а у чији живит пун немаштине су се увјерили.
“То су су жртве транзиције, породице са кредитним опетерећењима, пензионери, незапослени, расељена лица, припадници РЕА популације као и велики број самохраних мајки”, додаје Медојевић и као новитет истиче да се у последње вријеме јавља све већи број оних који раде за мале плате и чији послови нису сигурни.
Илистрација
“Не постоји ствар које се нисам одрекао : одјеће, обуће, љетовања,биоскопа, излазака, куповине, намештаја… Ипак, најстрашније је: одрекао сам се за себе и своју породицу и нормалне исхране – чујемо од људи који живе на ивици сиромаштва”, препричава Медојевић искуства на која је наилазила током дугогодишњег рада.
Медојевић истиче да је сада листа потенцијалних корисника дуга и да је на жалост вријеме чекања на помоћ све дуже.
” Наша базична помагања су у виду основних животних намирница и хигијенских средстава. Али то је само старт. Хумани људи се јављају нама и добијају директан контакт породице па помажу са храном, гардеробом, обућом, намјештајем, покућством, новцем на жиро рачун породица ( како би платили струју, некада им је и они сами плате, за старарину, љекове) све у складу са могућностима”, каже Медојевић.
Прем ријечима Медојевић, свакодневно слушање проблема људи којима је помоћ треба није лако.
” Посебно је тешко знати да не можете помоћи довољно и бити свјестан да много њих дуго чека нашу помоћ. Просјек јављања је око десетак породица на дан”, казала је Медојевић.
Илустрација, Фото: Банка хране
Она истиче да се у Црној Гори никада није отворила тема који су капацитети нашег друштва, грађана и компанија да дају у корисне сврхе, да се донације системски подстичу одређеним пореским олакшицама и да се кроз то развије одређена одржива структура – на нивоу локалних заједница, регије или државе.
“Морамо радити на томе заједно, да сваки иоле добростојећи грађанин треба имати извјесну одговорност давања у општекорисне сврхе и да се развије таква култура. Код нас је на жалост стварност сасвим другачија. Помажу више они који и сами живе слабијим стандардом јер су им ти проблеми ближи. Реалност је да наша држава стимулативно дјелује на богате па можемо рећи да важи реченица: ко има даће му се, ко нема узеће му се, што Банка хране осуђује”, нагласила је Медојевић и додаје да је стратегија за борбу против сиромаштва неопходност наше државе.
<
Медојевић истиче да Банка хране скоро свакодневно шаље захтјеве за помоћ у име сиромашних грађана институцијама система и додаје да повратних реакција скоро да нема.
Похвалу, према ријечима Медојевић, заслужује канцеларија Омдусмана која их једина као и мали број Центара за социјални рад, обавијештава о породицама за које тражимо помоћ.
“Без ефикасне државе која сарађује са активним и ангажованим грађанством, мали су изгледи да се оствари смањење сиромаштва.
Банка хране осим декларативне подршке институција, конкретну помоћ није имала.
“Ми и даље радимо без: канцеларије, магацина, аута, новца. На конкурсе којих има иначе мало за хуманитарни рад ( вјетоватно зато и нема много организација које се дуго година баве хуманитарним радом) се јављамо али чудо, не можемо добити ни један. Морамо сиромашне људе вратити у живот. Здрав и способан човјек не треба да остане на маргинама друштва, већ мора да ради и да се образује. Морамо да га уведемо у систем, а не да живи од данас до сјутра”, закључила је Медојевић.
Marina , često daješ izjave za štampu ili nastupaš na TV, obrati malo pažnju na svoj,,estradni imidž,,