Бајка о Насредину

Пише: Бећир Вуковић

“Насредин сваки дан прелази границу са мазгама натовареним џаковима. Сваки пут испреврћу му џакове, али не нађу ништа. Насредин наставља да прелази границу са својим мазгама. Дуго, дуго након тога, већу у старости, исти они граничари, питају га шта је кријумчарио. И Насредин одговара: “Кријумчарио сам мазге”.

Пред читаоцима је у извјесном смислу постмадернистичка бајка Жана Бодријара, чији амбијент је, наслућујемо, свакако, на истоку. На дјелу је, може бити, терориста, који негдје у пустињи, кријумчари мазге, али добит, профит можда стиже на крај свијета, па ће тако једног дана закуцати и на врата оног хумористичког листа у Паризу.

Бајка је посебна књижевна врста, која може бити, прије свега, народна, усмена творевина, или, пак, ауторска, односно умјетничка. У бајкама између природног и неприродног, стварног и измаштаног нема каквих супротности, а прелазак из свијета у други, за јунаке је безболан, безбедан, баш као и у Насрединовом случају. Нико не бијаше толико сигуран у свој пут попут Насредина. Ниједан пут у животу Насредином не бијаше тако лако остварљив као пут преко границе. Тако је и у свим бајкама: без сумње прекорачићете праг између прстенова светова. Ликови бајке су сасвим типски; јунак бајке је носилац апсолутно позитивних особина (паралелно његовим пословима), па тако и у случају Насрединовом, који је, можда, успут рекосмо и терориста, будући да ову бајку затичемо у Бодријаровом ,,Духу тероризма”. Бајака – руши извјесни табу. Руши га и Насредин. Руши – забрану. Руши овештали свијет.