Autošovinizam kao poželjna osobina
1 min read
Trifunović u majici sa Jovanom Divljakom
Piše: mr Danijel Igrec
Tokom poslednjeg protesta opozicije u Beogradu sa velike bine ispred Narodne Skupštine u jednom momentu odjeknule su reči – „Na nama je da sačuvamo dostojanstvo srpskog vojnika i zahvalnost slobodarskoj uniformi koja je odbranila ovu zemlju od neprijatelja!“.
Ko tog trenutka nije obratio pažnju pomislio bi da ove reči dolaze od nekoga ko poštuje srpsku državu, srpsku vojsku i sve njene podvige na odbrani Otadžbine. Pomislio bi da dolaze od iskrenog srpskog rodoljuba. Ali tu bi se gorko prevario jer je ove reči na protestu izgovorio čovek koji, osim porekla, sa Srbijom i rodoljubljem nema nikakve veze. Ubeđeni liberal, natovac i autošovinista, jedan od najvećih političkih i ljudskih licemera, čovek koji je za šaku američkih dolara i paket zapadnih donacija nebrojano puta do sada pljunuo na ovu zemlju, njenu armiju i tekovine njene slobodarske tradicije. Autor ovih reči je, verovali ili ne, Sergej Trifunović.
Ako se na ovom mestu prisetimo prethodnog društvenog i političkog angažmana đaka Sonje Liht i Borke Pavićević bez sumnje ćemo zaključiti da u njegovim rečima nema ni trunke iskrenosti. One su primer gole frazeologije i jeftine političke retorike u pokušaju da veliki anti-nacionalista sebe predstavi u svetlu istinskog borca za srpske vrednosti. Naši neprijatelji, danas eufemično nazivani „zapadnim prijateljima i partnerima“ ponovo žele da obmanu srpski narod i kao petog oktobra zloupotrebom njegovog nezadovoljstva svoje pulene uguraju na najviše državne položaje. Jedna od njihovih ključnih karika u tom procesu „promene svesti“ je upravo Sergej, „najveća zvezda protesta“, kako su Đilas, Jeremić i Obradović krstili svog (novog) političkog druga.
Sergej Trifunović dobro je poznat srpskoj javnosti po svojim ulogama u mnogim holivudskim antisrpskim filmovima. Njegova glumačka karijera prepuna je srbomrzačke i autošovinistčke retorike, a njegovi filmovi obiluju scenama nipodaštavanja i obesmišljavanja pobeda koje je izvojevao upravo srpski vojnik. Onaj koji je u prošlosti srpsku vojsku na malim ekranima prikazivao kao hordu podivljalih ratnih zločinaca, a srpskog vojnika predstavio u najgorem mogućem svetlu – kao okorelog krvnika, ubicu nejači i silovatelja nemoćnih – danas bi tom istom vojniku da povrati ugled i dostojanstvo?!
Pa zar misle da je ovaj narod toliko naivan i zaboravan da će tek tako da pređe preko ogavnih, destruktivnih uloga koje je ova glumačka spodoba uprizorila u „Stršljenu“ i „Srpskom filmu“, ostvarenjima nad kojima najviše likuje upravo zapadna antisrpska propagandna mašinerija.
Zar misle da će srpski narod tek tako da oprosti ruganje srpskim žrtvama i svoje poverenje ukaže recikliranim DOS-ovskim kadrovima i onima kojima je Holivud bliži od Prizrena, a Anđelina Džoli i Džordž Soroš vredniji od male Milice Rakić i heroja sa Košara?!
Zar budućnost da nam diriguje onaj koji svaku srpsku pobedu pretvara u poraz, onaj kome su Visoki Dečani i Pećka patrijaršija albanska kulturna baština, a nemanjićka Srebrenica prizorište „najkrvavijeg genocida u 20. veku“?!
Zar da prihvatimo da nam o slobodi Srbije govori onaj koji šuruje sa okupatorima Kosova i Metohije; da nam o očuvanju naših granica govori onaj koji Vojvodinu i Rašku vidi u tuđim državama; da nam o časti srpskog vojnika govori onaj koji ljubi skute razaračima srpske vojske?!
Zar o pravdi, poretku, redu i moralu pridige da nam drži nihilista i anarhista, onaj koji likuje nad sramnom presudom Radovanu Karadžiću i kome je svaka druga reč psovanje i vređanje neistomišljenika?!
Zar takvi treba da zamene postojeću vlast koja svakako nije idealna i bez grešaka ali protiv koje se ne bori tako što joj se suprotstavljaju gori i servilniji od nje koji umesto reda, zakona i poštovanja institucija priželjkuju ratno stanje na ulicama. Oni nisu alternativa „režimu“ već Srbiji.
Zar očekuju da podržimo još jedan državni prevrat, još jedno paljenje institucija, kako bi oni stekli moć i položaj da u delo sprovedu ono što proteklih godina nisu mogli – da nas vrate u mračne dvehiljadite kada je u politici, ekonomiji, odbrani, nauci, obrazovanju, kulturi i duhovnosti carovao antisrpski narativ?!
Ne, to nisu pravi kandidati za nove lidere ovog naroda, to nije budućnost moderne, slobodne i nezavisne Srbije. To su osobe kojima je umesto u žiži političke i društvene javnosti mesto na đubrištu istorije. Dosta je bilo najgorih, sada su nam potrebni najbolji među nama.
Amin.
Njalaksi put da se jedna diktatura srusi je prisiliti ih da se svi ponasju kao jedan ,laksi su uocljivi i samim tim lakse ih je otjerati.Nije to nikakva novost ,ali za nas izgleda da jeste.Na istoku se to dalo dobro vidjeti kod nas je nasa kamrila podijelila svoje organe bezbednosti i ideoloske u svim strankama inflitrirala ,i mi
nijesmo jos naucili bar da ih identifikujemao,pa kako mozemo razgovarati o skidanju iste.
U Srbiji se to desilo ipak dva puta vlast je promijenjena izborima, medjuti sada Vucic pocinje kao ispred tih demokratskih dogadjnja i ponovo kao u doba Miosevica, isve sto radi ima samo jedana cilj ne dozvoliti mijenjane vlasti,pa tamani se i vojska izvela na ulici,negdje smo to vidjeli devedesetih,ili ne?
Kod nas u Montegro se nije desila promjena vlasti od 44 tako da su se promijenili i uslovi i nacin borabe za skidanje iste ,ali se i ona preobrazila u drugi nacinu borbe.Tako su oni odnosili kuce narodu kao ideoloskim neprijateljima(domaci izdajnici) ,ovi danas su pribjegli drugim metodama i trikovima i svim mogucim prevarama sadsnjeg sitema vladanja i naravno prevara u svijetu,da sebi pribave dobit a da nije pljacka onako brutalna kao nekada.Narodu su ostvili da mogu da glasaju ,i uvjerenje da time odlucuju o svojoj sudbini,a ako glasanje ne ide kako trba i Vlast je u skripcu orgnizuju se protesti.Tako u Srbiji vec nekoliko mjeseci narod seta,u Crnoj Gori isto seta,i sta imamao ,nista ama bas nista,narodu ce da se dosadi,a vlastodrsci svojim vokabularom pozivaju na spas drzve i poretka.Tako u Srbiji se kaze da ce vojska stititi poredak,dok Ministar Vulin kao drugi u rangu komandovanja istom najvaljuje strajk galdju,da li sto se ne slaze sa Vrhovnim Komadantom ili se zabunio oko Vaskrsnjeg posta,mada ce biti da je bilo razmimoilazenja u dogvoru oko nastupa pred javnoscu a opasnost o urusavanje sitema ogromna.Kod nas je stvar drugacija,mala je zemlja pa samim tim i manje naroda,ali marsruta protesta je strogo ogranicena ,i po svemu lici na Koloseum gdje su se borili robovi s zivotinjama,ovdje je malo drugacije,umjesto koplja maca i mreza za hvatanje zivotinja ,nosi se crna plasticna musema na kojoj pise 97000 ,misli se valjda robova ili potlacenih i opljackanih stedisa,nikada od kada je prasica rep povila narod Crne Gore sada Montegro nije isao za musemom i brojem,ono nikada demsotracij u stvri ratove sa nase strane nije predvodio DZEMO,ali sve se mijenja samo UDBa ima svoje kadrove i danas svuda,iako ona kao takva ne nosu vise to zloglasno ime ali navike i nacin rda su pretpoznazljivi i u Beogradu i u Podgoric.
Ko to ide? Ozna !Kud te vide ? Ko zna!Kad ces doma ?Bog zna? Tako se nekada govrilo,mi danas nazalost sve znamo i ko nas vodi i kuda nas vode ,ali jednostvno izgleda da samo Svevisnji zna kada cemo se dozvati pameti da ovu bagru „oslobodioca “ „demokrata“ i „rodoljuba“jednom potjeramo da se nikda ne povarte,pa taman sjutra da cemo nestanuti,ali bar da oni jedan dan prije odu,sve bi muke nestale? Kako stvari stoje tesko ce to ici a tesko i ide,koliko je Sergeja Vukova Cedi i raznih Kilibardi Dzemal i jos koliko hocete u redovima za promjene i demokratiju?Dokle ih ne budemo prepoznavali odamh i docim guknu otejrali sa lica mjeta i gdje se pojave ovakve stvari ce nam se desavati!
Dobro je što naš portal,srpski portal,objavljuje ovakve tekstove koji su poziv na buđenje ovdašnjih korisnih idijota spremnih da ponovo na ulici ruše legitimnu vlast u Srbiji.S tim u vezi,pitanje koje se nameće samo po sebi i zahtjeva hitan odgovor je šta radi Medojević na protestima u Beogradu?
Je li se tako mire Srbi i Crnogorci?
Trifunovic je cijelu govoranciju u subotu citao sa mobilnog telefona, sa nabijenim kacketom da se manje primijeti.
Citao je tekstove onih koji su se trudili da se uvuku i priblize neupucenoj publici.