Аутошовинизам као пожељна особина
1 min read
Трифуновић у мајици са Јованом Дивљаком
Пише: мр Данијел Игрец
Током последњег протеста опозиције у Београду са велике бине испред Народне Скупштине у једном моменту одјекнуле су речи – „На нама је да сачувамо достојанство српског војника и захвалност слободарској униформи која је одбранила ову земљу од непријатеља!“.
Ко тог тренутка није обратио пажњу помислио би да ове речи долазе од некога ко поштује српску државу, српску војску и све њене подвиге на одбрани Отаџбине. Помислио би да долазе од искреног српског родољуба. Али ту би се горко преварио јер је ове речи на протесту изговорио човек који, осим порекла, са Србијом и родољубљем нема никакве везе. Убеђени либерал, натовац и аутошовиниста, један од највећих политичких и људских лицемера, човек који је за шаку америчких долара и пакет западних донација небројано пута до сада пљунуо на ову земљу, њену армију и тековине њене слободарске традиције. Аутор ових речи је, веровали или не, Сергеј Трифуновић.
Ако се на овом месту присетимо претходног друштвеног и политичког ангажмана ђака Соње Лихт и Борке Павићевић без сумње ћемо закључити да у његовим речима нема ни трунке искрености. Оне су пример голе фразеологије и јефтине политичке реторике у покушају да велики анти-националиста себе представи у светлу истинског борца за српске вредности. Наши непријатељи, данас еуфемично називани „западним пријатељима и партнерима“ поново желе да обману српски народ и као петог октобра злоупотребом његовог незадовољства своје пулене угурају на највише државне положаје. Једна од њихових кључних карика у том процесу „промене свести“ је управо Сергеј, „највећа звезда протеста“, како су Ђилас, Јеремић и Обрадовић крстили свог (новог) политичког друга.
Сергеј Трифуновић добро је познат српској јавности по својим улогама у многим холивудским антисрпским филмовима. Његова глумачка каријера препуна је србомрзачке и аутошовинистчке реторике, а његови филмови обилују сценама ниподаштавања и обесмишљавања победа које је извојевао управо српски војник. Онај који је у прошлости српску војску на малим екранима приказивао као хорду подивљалих ратних злочинаца, а српског војника представио у најгорем могућем светлу – као окорелог крвника, убицу нејачи и силоватеља немоћних – данас би том истом војнику да поврати углед и достојанство?!
Па зар мисле да је овај народ толико наиван и забораван да ће тек тако да пређе преко огавних, деструктивних улога које је ова глумачка сподоба упризорила у „Стршљену“ и „Српском филму“, остварењима над којима највише ликује управо западна антисрпска пропагандна машинерија.
Зар мисле да ће српски народ тек тако да опрости ругање српским жртвама и своје поверење укаже рециклираним ДОС-овским кадровима и онима којима је Холивуд ближи од Призрена, а Анђелина Џоли и Џорџ Сорош вреднији од мале Милице Ракић и хероја са Кошара?!
Зар будућност да нам диригује онај који сваку српску победу претвара у пораз, онај коме су Високи Дечани и Пећка патријаршија албанска културна баштина, а немањићка Сребреница призориште „најкрвавијег геноцида у 20. веку“?!
Зар да прихватимо да нам о слободи Србије говори онај који шурује са окупаторима Косова и Метохије; да нам о очувању наших граница говори онај који Војводину и Рашку види у туђим државама; да нам о части српског војника говори онај који љуби скуте разарачима српске војске?!
Зар о правди, поретку, реду и моралу придиге да нам држи нихилиста и анархиста, онај који ликује над срамном пресудом Радовану Караџићу и коме је свака друга реч псовање и вређање неистомишљеника?!
Зар такви треба да замене постојећу власт која свакако није идеална и без грешака али против које се не бори тако што јој се супротстављају гори и сервилнији од ње који уместо реда, закона и поштовања институција прижељкују ратно стање на улицама. Они нису алтернатива „режиму“ већ Србији.
Зар очекују да подржимо још један државни преврат, још једно паљење институција, како би они стекли моћ и положај да у дело спроведу оно што протеклих година нису могли – да нас врате у мрачне двехиљадите када је у политици, економији, одбрани, науци, образовању, култури и духовности царовао антисрпски наратив?!
Не, то нису прави кандидати за нове лидере овог народа, то није будућност модерне, слободне и независне Србије. То су особе којима је уместо у жижи политичке и друштвене јавности место на ђубришту историје. Доста је било најгорих, сада су нам потребни најбољи међу нама.
Амин.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Njalaksi put da se jedna diktatura srusi je prisiliti ih da se svi ponasju kao jedan ,laksi su uocljivi i samim tim lakse ih je otjerati.Nije to nikakva novost ,ali za nas izgleda da jeste.Na istoku se to dalo dobro vidjeti kod nas je nasa kamrila podijelila svoje organe bezbednosti i ideoloske u svim strankama inflitrirala ,i mi
nijesmo jos naucili bar da ih identifikujemao,pa kako mozemo razgovarati o skidanju iste.
U Srbiji se to desilo ipak dva puta vlast je promijenjena izborima, medjuti sada Vucic pocinje kao ispred tih demokratskih dogadjnja i ponovo kao u doba Miosevica, isve sto radi ima samo jedana cilj ne dozvoliti mijenjane vlasti,pa tamani se i vojska izvela na ulici,negdje smo to vidjeli devedesetih,ili ne?
Kod nas u Montegro se nije desila promjena vlasti od 44 tako da su se promijenili i uslovi i nacin borabe za skidanje iste ,ali se i ona preobrazila u drugi nacinu borbe.Tako su oni odnosili kuce narodu kao ideoloskim neprijateljima(domaci izdajnici) ,ovi danas su pribjegli drugim metodama i trikovima i svim mogucim prevarama sadsnjeg sitema vladanja i naravno prevara u svijetu,da sebi pribave dobit a da nije pljacka onako brutalna kao nekada.Narodu su ostvili da mogu da glasaju ,i uvjerenje da time odlucuju o svojoj sudbini,a ako glasanje ne ide kako trba i Vlast je u skripcu orgnizuju se protesti.Tako u Srbiji vec nekoliko mjeseci narod seta,u Crnoj Gori isto seta,i sta imamao ,nista ama bas nista,narodu ce da se dosadi,a vlastodrsci svojim vokabularom pozivaju na spas drzve i poretka.Tako u Srbiji se kaze da ce vojska stititi poredak,dok Ministar Vulin kao drugi u rangu komandovanja istom najvaljuje strajk galdju,da li sto se ne slaze sa Vrhovnim Komadantom ili se zabunio oko Vaskrsnjeg posta,mada ce biti da je bilo razmimoilazenja u dogvoru oko nastupa pred javnoscu a opasnost o urusavanje sitema ogromna.Kod nas je stvar drugacija,mala je zemlja pa samim tim i manje naroda,ali marsruta protesta je strogo ogranicena ,i po svemu lici na Koloseum gdje su se borili robovi s zivotinjama,ovdje je malo drugacije,umjesto koplja maca i mreza za hvatanje zivotinja ,nosi se crna plasticna musema na kojoj pise 97000 ,misli se valjda robova ili potlacenih i opljackanih stedisa,nikada od kada je prasica rep povila narod Crne Gore sada Montegro nije isao za musemom i brojem,ono nikada demsotracij u stvri ratove sa nase strane nije predvodio DZEMO,ali sve se mijenja samo UDBa ima svoje kadrove i danas svuda,iako ona kao takva ne nosu vise to zloglasno ime ali navike i nacin rda su pretpoznazljivi i u Beogradu i u Podgoric.
Ko to ide? Ozna !Kud te vide ? Ko zna!Kad ces doma ?Bog zna? Tako se nekada govrilo,mi danas nazalost sve znamo i ko nas vodi i kuda nas vode ,ali jednostvno izgleda da samo Svevisnji zna kada cemo se dozvati pameti da ovu bagru „oslobodioca “ „demokrata“ i „rodoljuba“jednom potjeramo da se nikda ne povarte,pa taman sjutra da cemo nestanuti,ali bar da oni jedan dan prije odu,sve bi muke nestale? Kako stvari stoje tesko ce to ici a tesko i ide,koliko je Sergeja Vukova Cedi i raznih Kilibardi Dzemal i jos koliko hocete u redovima za promjene i demokratiju?Dokle ih ne budemo prepoznavali odamh i docim guknu otejrali sa lica mjeta i gdje se pojave ovakve stvari ce nam se desavati!
Добро је што наш портал,српски портал,објављује овакве текстове који су позив на буђење овдашњих корисних идијота спремних да поново на улици руше легитимну власт у Србији.С тим у вези,питање које се намеће само по себи и захтјева хитан одговор је шта ради Медојевић на протестима у Београду?
Је ли се тако мире Срби и Црногорци?
Trifunovic je cijelu govoranciju u subotu citao sa mobilnog telefona, sa nabijenim kacketom da se manje primijeti.
Citao je tekstove onih koji su se trudili da se uvuku i priblize neupucenoj publici.