Апокалипса данас

Крај се не догађа на крају, него увијек већ

Апокалипсу данас сагледавамо на три различита нивоа: проблем мигранти, „еко-покалипса“ (Жижек) и тероризам који је номадски устројен и као такав најава велике контроле у чијем ће се апарату живјети у паници и сјенци неотклоњивог страха.

У поређењу, дакле, са ова три глобална догађаја (и/или – догађаја глобализма), остали су сасвим маргинални и једва да су медијски уопште покривени. Разумије се, са стране одвијају се ријалити, познате породице се претварају у серије и сапунице тако што се даноноћно снимају, као и животи западних звијезда и икона који су по свему испразни и настрани. То је, уједно, рад делиричног и махнитог Капитала који не рачуна на будућност.

Док околина Атине букти у пожару, размишљам о утицају технологије који је као такав, заиста, двополан: с једне стране је напредан, с друге, пак, тотално апокалиптичан, јер је првенствено самодеструктиван. То ће рећи да сваки прогрес неминовно води у пропаст! Будућност није на страни ове цивилизације, која самим тим што је без икакве будућности, и јесте оваква – површна, бљутава и карневалска.

Ужасава већ помисао да супер-и-паметно оружје одржава на ивици више него пољуљани планетарни мир. Што ће само рећи да сјутрашњицу читамо са Трамповог твита, док модни тренд копирамо са Меланијине појаве и оних малих, неваљалих, британских принцеза. Увијек тек сјај и биједа, моћ и хаос смрти у односу на холивудски осмијех.

Међутим, ова вјештачка и секундарна (неодигитална) „повезаност“ једино и говори у прилог потоњој гетоизацији цивилизације у којој учествујемо; у прилог томе говори и умреженост која није друго до гранд логор. – (Треба, такође, примјетити да су мигранти већ у логору – да, уистину, оцртавају пут будућег логора – а то нам понајбоље показује такозвани пут очајних оивчен бодљикавим жицама.)

… – будућност нам никад није била обећана, само смо сагледавали обрисе прошлости у односу на катастрофе садашњости…

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: