Antić: Rakovićeva knjiga konačno djelo
1 min read
Knjiga "Crnogorski separatizam" dr Alekandra Rakovića
Piše: dr Čedomir Antić
Prikaz knjige
Aleksandra Rakovića, Crnogorski separatizam, (Catena Mundi: Beograd, 2019)
Dr Aleksandar Raković, ugledni istoričar iz Beograda, objavio je sintezu istorije identita i ideja pod naslovom Crnogorski separatizam. Raković je u ovoj knjizi predstavio složene procese čije je korene prepoznao u događajima, koji su se mestimično i incidentno događali tokom druge polovine 19. veka, a u trajniju, mada sporednu, političku pojavu pretvorili posle završetka Prvog svetskog rata.
Isprva regionalni partiklularizam, zatim dinastičko-državni rivalitet, kasnije postaje novi nacionalni identitet zasnovan na teorijama i praksi dva totalitarizma: fašizama frankovačkog-hrvatskog i italijanskog, te jugoslovenskog komunizma.
Neuspešan u građanskom ratu i poražen na njegovom kraju morao je da prođe ponovno binacionalnu fazu, u skladu sa teorijama jugoslovenskih komunističkih ustavopisaca-državotovraca; da bi konačni, savremeni oblik dobio tek eklektičnim sabiranjem svojih izvorišta, zajedno sa iskustvom drugih nacija koje su nastale ili makar afirmisane na temeljima jugoslovenske države, a da su srpskom narodu uskraćivale mogućnost ravnopravosti i pravo na postojanje.
Dr Raković je ovom složenom, multidisciplinarnom problemu prišao savesno i stručno. Pažljivo se, vredno i minuciozno pridržavao naučne metodologije. Razmatrao je teme i primenjivao iskustva i prinose srodnih nauka – antropologije, etnologije, pishologije, geopolitike…
Knjiga Crnogorski separatizam logičan je nastavak jedne ranije Rakovićeve knjige pod nasovom Srbi i religijski intervencionizam od 1991. do 2015. godine. Raković je tokom dugog niza godina ugledni istoričar, posvećen raznm temama. Među njegovih devet knjiga i više desetina naučnih studija, zapaženo mesto zauzimaju dela Jugoslovenska javnost i Irska revolucija 1916-1923 i Rokenrol u Jugoslaviji 1956-1968. Izazov socijalističkom društvu.
Raković je tokom dugog niza godina bio savetnik u Ministarstvu vera Republike Srbije, gde je objavljivao monografije i zbornike posvećene temama iz istorije teologije ali i međunarodnih odnosa. Od 2005. do 2008. bio je upravnik Informaciono-dokumentacionog centra Pravoslavnog bogoslovskog fakulteta u Beogradu. Od februara 2008. do septembra 2008. bio je pomoćnik direktora Arhiva Srbije. Politički aktivan, on je posebno bio posvećen očuvanju identiteta i prava srpskog naroda u Crnoj Gori, gde je bio urednik nekoliko važnih i uglednih internet sajtova.
Rakovićeva knjiga Crnogorski separatizam celoviti je pregled jednog procesa koji ne predstavlja izgradnju novog, odocnelog nacionalnog identiteta, već naprotiv kontinuiranu borbu protiv gotovo čitav vek sa svih strana napadanog, niotkuda pogržanog, srpskog identiteta, koji u izvesnom smislu još uvek deli apsolutna većina građana Crne Gore. Ova knjiga brojnu arhivsku i drugu dokumentacionu građu, te jasne i neoborive analize, predstavlja hronološki i tek u drugom nivou fenomenološki. Rakovićeva knjiga sabrala je sedamdeset i šest glava u tri velike celine: 1. Konvertitiski identitet – gde razmatra pojavu od prapočetaka – od druge polovine 19. veka do 1945. godine; 2. Antisrpstvo i Srbofobija, anaizira razdoblje od 1945, tačnije 1971. do 1997. godine i, konačno 3. Antidržava – gde razmatra procese u vezi sa crnogorskim separatizmom od 1997. do naših dana.
Raković je uspeo da dokaže artificijelnost i fašističke korene savremene crnogorske nacionalne ideje, kakvu sprovodi režim Mila Đukanvića. Pokazao je načine na koje se savremena nacionalna ideologija oslanja na vreme okupacija Crne Gore iz Prvog i Drugog svetskog rata. Od posebne je vrednosti autorova spremnost da sprovede istraživanje u godinama kojima smo savremenici, a da dokumenti, koji su nastali u to vreme, još uvek nisu dostupni u arhivima. Zadivljuje Rakovićeva posvećenost, spsobost da pronađe, sabere, odredi autentičnost i verdostojnost i analizira i najnovija dokumenta.
U okviru višegodišnjeg rada autor je razgovarao sa stotinama domaćih i međunarodnih aktera, učesnika i važnih svedoka naše istorije.
Knjiga Crnogorski separatizam važna je iz više aspekata. Ona predstavlja dragocen doprinos ne samo istoriji savrmene crnogoske nacije, već je u pitanju i posredna povest o nedostacima, greškama i lutanjima srpskog nacionalnog identiteta i prirode državnosti Srbije.
U skladu sa najužom temom, ova knjiga nema premca, posebno ne u dosadašnjoj crnogorskoj istoriografiji, koja koliko mi je poznato ovakva dela još uvek nije imala, a još je manje bilo ovako široko zamišljene istraživačke ambicije.
Na promociji ove knjige pred prepunim amfitetatrom „Slobodan Jovanović“ Pravnog fakulteta u Beogradu, starog uporišta demokratije i rodoljublja u Srbiji, citirao sam jedan prikaz poznate Mangove biografije Kemala Ataturka. Autor prikaza opisao je knjigu jednom rečenicom: „definit“ (definite) – „konačno“ („konačno, potpuno delo“). Mislim da je takav slučaj i sa Rakovićevom knjigom Crnogorski separatizam, koju preporučujem Vašoj cenjenoj pažnji.
Novaku Adžiću za vijek vjekova.Upamti BLENTO blentavi postajale su SRPSKE zemlje ,kao naslednice raspalog srpskog CARSTVA…Dakle bile su to ARBANIJA,MAKEDONIJA,RVATSKA,CRNA GORA,SRBIJA,RUMUNIJA,ČEŠKA,SLOVAČKA SA RUSIJOM NA ČELU,Slovenija ,bilo je i djelova drugih zemalja itd itd .Blento blentavi uči istoriju SLOVENSKIH naroda pa nam popuj.I BIĆE OPET SRPSKOSLOVENSKE ZEMLJE UJEDINJENE.UPAMTI!DŽABA si podguzna muva Milu ateisti i Mirašu pederu.
Gospodine Adzicu,vojna akcija u kojoj se protjeruje xitav jedan narod iz jedne drzave,ne moze biti oslobodilacka i legitimna akcija.Shvatate li Vi da su djeca protjerana iz sela i gradova u kojima su rodjena,u kojima su isla u skolu,da su starci koji su ostali pobijeni,zene,mladi ljudi…da li ste svjesni uopšte o cemu govorite??? Porucujete ljudima da se ne mihesaju u unutrasnje stvari u Crnoj Gori,a Vi otvoreno podrzavate genocicid u susjednoj drzavi??? Oluja je mogla biti legitimna da je vojno porazena Vojska Krajine,ali da je bilo protjerivanja citavog naroda sa ognjista.
Kad sam u tekstu objavljenom na aktuelno.me, porucio strancu i izvanjcu, Aleksandru Rakovicu, koji nikakvo pravo kao drzavljanim i gradjanin druge, susjedne drzave, nema po medjunarodnom pravu i Ustavu CG, da se mijesa u unutrasnje stvari CG, bio sam pravno i politicki krajnje ozbiljan i odgovoran, principijelan i normativno usaglasen. To mislim isto kad je i dr Cedomir Antic u pitanju. Vi zivite u Srbiji, koju postujem i na pamet mi ne pada da se mijesam u unutrasnje stvari susjedne samostalne drzave, te stoga ne mijesajte se ni vi, jer nemate legalitet i legitiimitet u unutrasnje stvari nezavisne CG. I da vam licno kazem, bio sam kao istaknuti clan LSCG na strani Hrvatske i Hrvata u oslobodilackom ratu 1991-1995, te „Bljesku“ i „Oluji“ 1995, protiv svih zlocina sam vazda bio, srpskih i drugih, znaci i hrvatskih, te bio sam protiv tada Miloseviceve i Tudjmanove agresije na Bosnu (1992-1995) i njene podjele, utanacene u Karadjordjevu i Tikvesu (mart-april 1991) kao sto sam i danas, a Vi sjetite se Vukovara, Skrabrnje, Dubrovnika i zlocinacke agresije na Hrvatsku, bombardiranja Sibenika, Zadra, Zagreba itd, i to Vam uvazena gospodo kazem, kao autohtoni Crnogorac i liberal bio sam za pad tzv RSK 1995, a protiv zlocina nad Srbima i bio sam pristalica integracije okupiranoga hrvatskoga teritorija u sastav Rebublike Hrvatske. 4-5 jul, je indirektno i crnogorski praznik i CG i treba CG da salje u Hrvatsku u Knin (Zvonimirgrad) na Dan pobjede, dan hrvatskih branitelja i domovinske zahvalnosti svog predstavnika u Kninu. Zao mi je svih zrtava i to je princip moj, a licno mislim da su se Milosevic i Tudjman dogovorili o padu Tzv. Krajine. Uostalom to u svojim memoarima konstatuje i Martin Spegelj. No bilo kako bilo, „Oluja“ je bila oslobodilacka akcija hrvatske vojske da se konacno slomi srpski agresor i okupator u Hrvatskoj, i tada sam je licno podrzao, a iza nje je stala SAD. I danas mislim da je to svijetla akcija, ali duboko osudjem zlocine na srpskim civilnim stanovnistom, za koje sigurno nije kriv sjajni general Ante Gotovina, koji je s Markacem i pravomocno oslobodjen u Hagu.
Adzicu, da li si protiv agresije Kralja Nikole na Skadru, Grahovcu, Vucjem Dolu i Podgorici?
Au sta ti naprica. Autohtoni Crnogorac? Svasta. Kakve smo mi zablude i predradude imali o Cetinjanima. A vi ste Boze me sacuvaj. Cudo koje je normalnom covjeku neshvatljivo. Cast samo pojedincima. A ne mijsate se u unutrasnje poslove Srbije. Pa sto ste priznali Kosovo. Dobro je uradio Rakovic sto je napisao knjigu. Da ljudi bar donekle razumiju ovo cg ludilo. Tuzna li je i nesrecna CG sa vama. I jos nesto…to zlo sto radite vama ce se vratiti.
Auuu!
Ne vjerujem da ovo gore piše, Adžo! Jes da je neuko jedno naučenjaka dukljanskog, ali nije valjda i budala!?… Bolesnik!?
Jer, ako kojim slučajem baš on bloguje, onda je priča o njegovom „vječnom“ doktoratu potpuno pase!
Samo jedna nevina epizoda, sekvencija malog, provincijalnog ketmana, i ništo više.
Ako je ovo gore odista on napisao, postavio je sebi dijagnozu. Koja meni proširuje vidik njegova mučenog posrtanja u pokušaju naučenjaka koji je imao tu nesreću da nadživi svoga mentora … U najavi dramu vidim, sav se evo naježih!
… Ako je on, onda je stvar mnogo ozbiljnija, koja njega štedi opravdana gneva! Opet kažem, ako jebaš on lično i personalno pisac gore one bljuvotine – ne da ga to štedi, to ga skoro pa opravdava, jer, u tom slučaju tužnom neupitno je da se Adžo ne pita sam sa sobom!!!
Onaj gore bezumni panagirik ustašiji, on neporjecivo svjedoči njegovu sistemsku poremećenost, najgoru onu duševnu, kada jađen čovjek nije sam sa sobom!Kada ih je poviše, na gomilu njih posvađanih sa sobom i svijetom.
Ako je tako, ako se pokaže da je ono gore, pih što mi zasmrđe na samu pomisao, pisao odista Novak Adžić, greota je svake moje riječi dosad.
Svaku ću nju povući, jer, nijesam mogao znati da nije riječ o bezočnom manipulantu i tranji duklješkoj, nego o ozbiljnom bolesniku.
A bolest takva, ona se ne komentariše, ona se žaluje, svejedno čovjeka, koji on svaki nije odgovoran za svoje postupke.
Još ću da se izvinim.
I njemu, i sebi, i vama, svima ću da se izvinim za svaku onu riječ koju sam uputio na pravu, a pogrešnu adresu.
U nadi da ono gore nije pisao baš on, Adžo, svejedno mu želim mu zdravlja i brz oporavak.
KAKO SE TO ZOVE ETIČKIM STAVOM, U SVEMU SUPROTNOM OD ONOGA GORE BLOGERSKOG ŠTIVA KOJE JE LJUDSKO ZASTIĐE!
Opet, neću da vjerujem da je on, jer, kada se sve stavi u račun, bolje je čovjeku da je budala, lakše mu živjeti, nego da je greote, samo jedno upamet bolesnoga, ne bio mu niko u koži, našemu Adžu!
Dakle, zaklet na punu istinu, ne vjerujem da je on pisao ono gore što nije za prisjećanje, sve dok za to ne dobijem pouzdane, čvrste i neoborive dokaze!
… A njemu, Adžu, svakako želim, svejedno svega, brzo ozdravljenje!
Ljudi moji …
O tome ja dobri Djikane na svoj način pričah…
Ja sam očekivao, i to baš od tebe baš ovim redosledom komentar.
Znam da si obratio pažnju na nešto!, siguran da ti promaklo nije?
Nemoj da se izvinjavaš, nije do tebe.
A Novak Adzic ili Novak Adzic svejedno funkcionalno nepismen, neće nikud.
U Argentinu sigurno neće?
Antiću ne treba obraćati pažnju na negativne komentare Rakovićeve knjige.To su jedne obične tranje.