Andrej Zlobec: Veliki slovenački vojskovođa, pisac i poštovalac kosovskog zavjeta

Nedavna veoma uspešna promocija knjige „Ne(o)pravdano zaboravljeni – dosije o generalu Majsteru i njegovim Srbima, izbrisanim iz istorije“ beogradskog pisca Predraga Savića u Ljubljani, bila je izuzetna prilika da tokom boravka u glavnom gradu Slovenije, autor knjige Predrag Savić i izdavač knjige Miodrag Jakšić, realizuju i nekoliko važnih susreta i sastanaka, sa ciljem dodatnoh upoznavanja sa istorijskim činjenicama iz perioda Prvog svetskog rata i nakon njega i unapređenju veza između srpskog i slovanačkog naroda u oblasti zajedničke istorije, kroz saradnju sa istoričarima, piscima, hroničarima, urednicima i drugim intelektualcima, sa obe strane.

Susret sa Dušicom Kunaver

Jedan od tih važnih i emotivno najjačih susreta, bio je i onaj sa doajenom slovenačke književnosti, gospođom Dušicom Kunaver, autorkom više od 200 knjiga i urednicom više od 800 knjiga i publikacija, ćerkom Andreja Zlobeca, borca srpske vojske u Prvom svetskom ratu, u jedinicama generala Rudolfa Majstera.

Zahvalnost za ovaj susret Savić i Jakšić, koji su boravili na sastanku u pratnji istoričara Nikole Milovančeva, duguju gospođi Darinki Bogdanović diplomatkinji iz Ljubljane, sestričini gospođe Kunaver i unuci Andreja Zlobeca.

Dušica Kunaver je velika slovenačka književnica, urednica, prevodilac, etnolog i publicista. Za svoj rad dobila je brojna priznanja, među kojima se ističe prestižna titula „Slovenka godine“,. Takođe, dobitnica je državne nagrade za životno djelo u oblasti školstva (1995) i Medalje za zasluge za očuvanje kulturne baštine (2024). Autorka je i kapitalnog dela „100 najznamenutijih Slovenaca“, koje je našlo svoje mesto u brojnim školama i bibliotekama kao dragocen priručnik o slovenačkoj kulturnoj i nacionalnoj baštini. Osim toga, ova velika književnica je tekst o Savićevoj knjizi pročitala na srpskim portalima IN4S i Tamo daleko, a svoju porodicu ovlastila je da autoru dostavi fotografije njenog oca Andreja Zlobeca i njegova sećanja na generala Majstera i njegove Srbe dobrovoljce.

Dušica Kunavar svoje penzionerske dane provodi u staračkom domu Šiške, radeći neumorno na čitanju i sređivanju brojnih tekstova za štampu. U zelenom vrtu staračkog doma, nasmejana i odeći jarkih boja, primila je pisce iz Beograda. U srdačnom razgovoru razjasnila je mnogo detalje iz života svoga oca Andreja Zlobeca i dala punu podršku objavljivanju knjige o generalu Rudolfu Majsteru u Srbiji, i predložila njeno prevođenje na slovenački jezik, u kojoj autor Savić celo jedno poglavlje posvećuje Andreju Zlobecu. Gosti iz Beograda su poklonili primerak knjige gospođi Kunaver, koja im je poželela sreću u daljem radu i ponudila svu podršku i pomoć.
Gospođa Dušica Kunaver je uputila i poruku učesnicima i posetiocima promocije knjige „Ne(o)pravdano zaboravljeni – dosije o generalu Majsteru i njegovim Srbima, izbrisanim iz istorije“ u eparhijskom domu hrama Svetih Ćirila i Metodija u Ljubljani, koja glasi:
„Kao ćerka Andreja Zlobeca, borca Rudolfa Majstera, ja ne mogu da govorim o tome iz sopstvenog iskustva, kada mene nije još bilo na ovom svetu. Pošlo 40 godina i od očeve smrti… Ipak, zajednička želja nas svih je, da istorija, današnja istorija, bude što više predstavljena tačno tako, kako se i dogodila, i kako je u ovoj knjizi napisano. I oprostite mi, što više ne mogu misliti i pričati kao što sam to nekada mogla.“

Ko je Andrej Zlobec?

Andrej Zlobec ostavio je neprocenjiv trag u slovenačkoj vojnoj i memoarskoj literaturi svojim delima koja osvetljavaju ključne događaje s kraja Prvog svetskog rata i borbi za severnu granicu, naročito kroz detaljno svedočenje generala Rudolfa Majstera. Rođen je 8. novembra 1899. u selu Ponikve na Krasu, kao najstarije od devetoro dece kraškog zemljoradnika Andreja Zlobeca (1872–1950) i domaćice Ane Zlobec (1874–1961). Osnovno obrazovanje stekao je u Avberu, a pet razreda niže gimnazije završio je u lokalnoj školi. U Prvom svetskom ratu mobilisan je u austrougarsku vojsku. Nakon rata, 1919. pridružio se Maistrovim borcima u borbama za severnu granicu. Ubrzo potom, usled sukoba sa italijanskim fašistima u Avberu, bio je prinuđen da napusti rodni kraj.

U Kraljevini SHS pohađao je pešadijsku podoficirsku školu, a zatim se priključio borcima na južnoj granici između 1921. i 1924. godine, učestvujući u borbama u Albaniji i Grčkoj. Nakon toga služio je u komandi grada Beograda, studirao na Vojnoj intendantskoj akademiji u periodu od 1925. do 1928. godine i radio kao aktivni kvartirmmajstorski oficir u Zagrebu i Mariboru. Godine 1932. učestvovao je u vojnom puču u Mariboru, zbog čega je po kazni premešten u Prilep. Nakratko je učestvovao u izdavanju mesečnika Evropa, stručnog časopisa za nastavu dvanaest jezika, a 1933. objavio je priručnik Priročnik intendanta (Postetnik) za vojnu akademiju u Beogradu. Službovao je i u barutani u Kamniku 1935, a potom u Ljubljani kao visoki oficir Generalštaba Triglavske divizije. U tom periodu zasnovao je porodicu sa suprugom Benicom, rođenom Žagar, sa kojom je imao troje dece. Njihova ćerka Dušica Kunaver postala je istaknuta slovenačka književnica.

Posle aprilskog sloma 1941. prisilno je penzionisan i pridružio se Oslobodilačkom frontu. Godine 1942. interniran je u logore Gonars, Monte Malle, Padovu i Trevizo, gde je pomagao drugim zatvorenicima i zbog toga bio dodatno kažnjavan. U Ljubljanu se vratio 1943. i nastavio rad u OF, uključujući zadatke i u Primorskoj oblasti. U januaru 1945. uhapšen je od strane domobrana, teško mučen i ostavljen kao invalid. Nakon rata, od septembra 1946. radio je kao računovođa u raznim preduzećima do penzionisanja 1965. Pred kraj života priredio je memoarsku knjigu Za blagor očetnjave (Ljubljana, 1981), koja je objavljena posthumno. Umro je 23. septembra 1981. u Ljubljani.

Njegov život obeležilo je pet ratova. U Prvom svetskom ratu bio je mobilisan u austrougarsku vojsku. Odmah nakon toga, 1918–1919, priključio se Maistrovim borcima i učestvovao u preuzimanju Maribora i borbama prema Koruškoj. Potom je između 1921. i 1924. ratovao na južnoj granici Kraljevine SHS u Albaniji, a kao dobrovoljac je učestvovao i u grčko–turskom ratu 1922–1923. Najzad, u Drugom svetskom ratu bio je aktivista Oslobodilačkog fronta, zatim interniran u italijanske logore, a 1945. teško mučen nakon hapšenja.

Prema svedočenju njegove unuke Darinke Bogdanović, još kao mladi vojnik kraljevske vojske, Andrej Zlobec je bio svojevrsni kurir i prijatelj generala Rudolfa Majstera. Svakog meseca donosio mu je poštu i penziju u kuću na Unec. Maistrova supruga bi im kuvala čaj, a dvojica ratnih saboraca bi do kasno u noć razgovarala o borbama za severnu granicu. Majsteru je bilo posebno drago što je Zlobec preživeo rat i napredovao do Generalštaba. Posebno je voleo da govori o Srbima koji su ratovali rame uz rame sa Slovencima. Govorio je da su srpski dobrovoljci bili „izuzetno hrabri, domoljubni i veliki patrioti“ i da je njihova prisutnost ulivala sigurnost i slovenačkim saborcima. Beležio je i njihovu rečenicu koja ga je pratila čitav život: „Naš život pripada otačbini.“ Ove reči ponavljao je kao dokaz njihove nepokolebljive posvećenosti. I privatno je imao duboko poštovanje prema Srbima; njegov zet, Darinkin otac, bio je Srbin iz Leskovca, koga je uvek branio i volio.

U knjizi Za blagor očetnjave ostavio je dragocena svedočenja. Beleži atmosferu u Ljubljani krajem 1918. godine: „Ljubljana je tih dana imala pravo vojničko taborište… Narodne straže raspoređene su da obezbeđuju prilaze gradu… Italijani su već napredovali… nosili smo puške uz sebe… u kasarnama se delila oprema i municija… imali smo pomažu srpski oficiri.“ Piše i o borbama za Maribor i Korušku: „1. novembra 1918. general Majster je preuzeo vlast… 23. novembra stigli smo u Maribor… četa je obezbeđivala liniju prema Koruškoj… magle i rovovi, Italijani napadali, ali su odbijeni… reči Majstera: ‘Držite se čvrsto! Ova linija mora ostati naša.’“

Njegova izdavačka zaostavština sačuvana je zahvaljujući radu njegove ćerke Dušice Kunaver i unuke Darinke Bogdanović. Objavljene su četiri knjige: V bojih za severno in južno mejo, vojnoistorijski prikaz borbi za obe granice Kraljevine SHS; Za blagor očetnjave, memoarsko delo sa ličnim i istorijskim opisima; zbirka ratnih beležaka i pisama saboraca; i foto-monografija sa originalnim snimcima i pričama iz svih pet ratova. Dva naslova su objavljena uz institucionalnu podršku, a dva privatnom inicijativom porodice. Porodica i danas čuva dokumenta i fotografije, uključujući i plakat „Slava Vidovdanu“. Na promociji knjige „Ne(o)pravdano zaboravljeni – Dosije generala Rudolfa Majstera i njegovih Srba izbrisanih iz istorije“ autora Predraga Savića, Dušica Kunaver je poslala upravo ovaj plakat „Vidovdanski zavet“, naglasivši da ga je njen otac Andrej Zlobec držao na vidnom mestu u svom radnom kabinetu kao simbol ličnog zaveta, vezanosti za srpsku tradiciju i sećanja na borbe koje je prošao.

Andrej Zlobec bio je svedok i učesnik prelomnih događaja, čovek koji je u srcu ostao Kraševec, ali koga je sudbina vodila na mnoga bojišta. Njegova sećanja, rukopisi i porodično svedočanstvo njegove ćerke i unuke danas predstavljaju neizostavan izvor za proučavanje uloge Rudolfa Majstera, hrabrosti slovenskih i srpskih dobrovoljaca i iskušenja slovenačkog naroda u prvoj polovini 20. veka.

Zahvalnost Darinki Bogdanović

Na promociji knjige „Ne(o)pravdano zaboravljeni – dosije o generalu Majsteru i njegovim Srbima, izbrisanim iz istorije“ autora Predraga Savića, u Ljubljani, pored autora, govorili su i istoričar Nikola Milovančev i izdavač Miodrag Jakšić, a kao poseban gost govornik svojom besedom pridružila se Darinka Bogdanović, unuka Andreja Zlobeca, a uz brojnu publiku, bila je prisutna i visoka delegacija Saveza društava Rudolfa Majera na čelu sa predsednicom Lučkom Lazarev Šebec, zatim i predstavnici Saveza srpskih društava Slovenije, kao i ugledni pojedinci srpske i slovenačke zajednice, Nani Poljanec, rukovodilac muzeja u Rogaškoj Slatini, general Milan Aksentijević, dr Dragan Mitić, Nikola Todorović i mnogi drugi.

Darinka Bogdanović je na samom početku ove književne promocije poklonila gostima iz Beograda, kopiju slike pod nazivom „Kosovski zavet“ na kojoj se nalaze srpski borci sa svojim zastavama i datumima bitaka koje su vodili u Prvom svetskom ratu. Ovu relikviju, poster „Vidovdanski zavet“, je oficir Andrej Zlobec ponosno čuvao nakon ratova i uramljenog ga izložio u svojoj kući, da bi danas tu tradiciju nastavili i njegovi potomci.
Govoreći, uzbuđeno i emotivno, na promociji knjige, gospođa Bogdanović je podržala održavanje ove promocije, na kojoj su bili i izloženi portreti njenog dede Andreja Zlobeca, i podsetila prisutne da je Zlobec bio učesnik pet ratova i da je svoju odanost generalu Rudolfu Majsteru ispoljavao, ne samo u ratnim operacijama i bitkama, već i u onim sitnim i običnim ljudskim stvarima, svojim ponašanjem i lojalnošću prema komandantu, ali i svom prijatelju, u kog je gledao kao vrhovnog autoriteta, noseći mu penziju, koja mu je stizala iz Beograda i poštu u njegov stan i razgovarajući sa njim do duboko u noć. Pročitavši nekoliko rečenica zapisa svoga dede Andreja Zlobeca, u kojima on sa oduševljem priča o osnivanju države Srba, Hrvata i Slovenaca 1918. godine, gospođa Darinka Bogdanović istakla je važnost sećanja na velikane iz prošlosti.

Pomen Majsterovim borcima

Treba, iznova pomenuti, kako bi se dodatno dalo na važnosti objavljivanju i promociji knjige „Ne(o)pravdano zaboravljeni – dosije o generalu Majsteru i njegovim Srbima, izbrisanim iz istorije“
da je pre promocije ove knjige, koja je pobudila veliku pažnju, o čemu govori činjenica da je trajala duže od dva i po sata, održan je i pomen u crkvi Ćirila i Metodija u Ljubljani, srpskim borcima, junacima Majsterovih jedinica, po prvi put do sada, uz prisustvo više od petstotina vernika.

Tekst Miodrag Jakšić