Америка оптужила Русију за цурење нуклеарних материјала на црном тржишту
1 min read
Русија
Програм праћења инцидената и илегалне трговине нуклеарним материјалима Међународне агенције за атомску енергију „налази се под знаком питања“ због „случаја Литвињенко“, изјавио је помоћник државног секретара САД Кристофер Форд, који се у Стејт департменту бави питањима међународне безбједности и неширења нуклеарног оружја, преноси Спутњик.
Према Фордовим ријечима, програму Међународне агенције за атомску енергију „пријети Русија, јер су се у њеној бази података налазиле информације да је Кремљ користио радиоактивни полонијум за тровање Александра Литвињенка 2006. године““. Он није објаснио како тачно Русија пријети том програму.
Форд је додао и је се на територији бившег СССР-а било неколико случајева шверцовања радиоактивних материја, укључујући неколико случајева у Грузији и Молдавији у првој деценији 21. вијека.
„У сваком случају било је пар случајева са чеченским групама у Русији када су терористи покушавали да искористе ‘прљаве бомбе‘ (са радиолокационим материјалима), додуше безуспјешно. Деценије слабих мјера безбједности у Русији и другим земљама бившег СССР-а након Хладног рата представљају проблем којима су програми помоћи САД једно вријеме помагали да се исправе. Ми не можемо бити сигурни колико се радиолокационих и нуклеарних материјала већ налази на црном тржишту“, рекао је помоћник државног секретара на конференцији о борби против шверцовања нуклеарног материјала у Мериленду, пренио је Спутњик.
Британски суд је окривио бивше обавјештајце КГБ-а Андреја Лугавоја и Дмитрија Ковтуна да су 1. новембра 2006. године отровали Александра Литвињенка.
Обојица окривљених су од самог почетка говорили да немају никакве везе са убиством руског обавјештајца, а Русија са своје стране одбила је да их испоручи Великој Британији упркос захтјевима за екстрадицију које је Лондон слао Москви.
И сам отац убијеног обавештајца Валтер Литвињенко својевремено је рекао да Русија није крива за смрт његовог сина.
Он је још 2012. године изјавио да је зажалио што је руске тајне службе једно вријеме сматрао одговорним за смрт свога сина и затражио опрост од Русије.
