Амерички шамар и самообмана европских укрофанатика

Пише: Игор Мекина

Најава Америке да су украјински рат и безбедност у Европи сада проблем Европљана, довела је политичаре Европске уније у стање потпуног шока. Још више су их запрепастиле одлуке нове америчке администрације које Украјини одричу могућност уласка у НАТО уз поруку Кијеву да је изгубио бар четири покрајине уз Крим, те да нема ништа од размештања америчких трупа нити ће Европљани, уколико им се војничка чизма нађе на украјинској територији – бити заштићени чланом 5 заједничке одбране.

Тако се све што су лидери Европске уније последње три године тврдили у вези с ратом у Украјини и њеној победи над „ослабљеном Русијом“ исказало за велику лаж. Укрофанатици у европској политици су се нашли у делиријуму, мешавини беса, неверице и горчине, понегде и искрене туге.

Али то није оно што највише изненађује.

Од политичара се очекује да доносе рационалне одлуке, да реагују разумно, па би отуда и у одвајању ЕУ од Америке могли да виде прилику за успостављање сопствене, европске аутономије. Независне од диктата Вашингтона. Коначно! Али не. Најава раскида америчке спољне политике са оном коју протежирају ратни хушкачи из престоница ЕУ и Лондона покренула је још радикалније изјаве о нужди ескалације рата.

Лидери блока 27 земаља уз Велику Британију и даље не одустају од пропале, спорне идеологије. Бајденове и његових сатрапа.

Најновија паника око Трампове претње да ће прекинути војну помоћ Украјини уз расправе може ли ЕУ „премостити“ америчку помоћ Кијеву, савршен је пример феномена познатог у психологији као случај „порицања“ или „избегавања“ који описује тенденцију фокусирања на мање важна или неповезана питања као начин избегавања суочавања са примарним, најчешће још мучнијим проблемом, оцењује колумниста „UnHerd“-a и „Substacka“ Томас Фази.

Реалност је, међутим, таква да би наставак нуђења војне помоћи Украјини, што је план који протежирају лидери ЕУ, можда краткорочно побољшао положај украјинских снага на ратишту, али би дугорочно довео до све већих губитака због одлагања мировних преговора. Са друге стране, што скорије окончање рата и поновна нормализација односа са Русијом ужива све већу подршку међу европским грађанима, јер би то било у најбољем интересу Европе, како по питању економије, тако и безбедности.

„Зашто европски лидери и даље поричу те фундаменталне истине? Опет нам у помоћ прискаче психологија. Преокрет њихове политику према Украјини значио би признање њеног катастрофалног неуспеха, не само на војничком пољу, него и привредном, уз суочавање са политичким последицама. Штавише, такав немир би натерао Европљане да коначно озбиљно схвате забринутост Русије за безбедност, као и чињеницу да је управо НАТО-во занемаривање руских безбедносних брига био окидач за конфликт. А то би поткопало и годинама неговану русофобну пропаганду.

Зато европски лидери беже у самообману – лажу сами себе како би избегли когнитивну дисонанцу која је резултат све већих супротности између стварности и њихових сопствених наратива. Психологија нам помаже да разумемо и ирационалну реакцију Европе на Трампа. У мери у којој је Америка увек гледала на НАТО као на полугу која јој осигурава стратешку подређеност Европе, Трампова претња да ће смањити америчке обавезе према западној војној алијанси могла би представљати прилику за Европу да се редефинише као аутономан и мирољубив актер.

Проблем је што је Европа била тако дуго окована у класичан однос доминације и подређености да сада, када Трамп прети да дестабилизује њену историјску безбедносну зависност од САД, Европа није способна да искористи пружену прилику да се редефинише као аутономна и мирољубива; напротив, сада покушава да имитира агресивну спољну политику САД – и да у извесном смислу сама ‘постане’ Америка“, оцењује Фази.

Уместо да Европа поздрави крај рата у Украјини, сада се заједно са украјинским режимом претвара у још већу препреку на путу ка миру. Нижу се све одлучнији позиви да се у Украјину пошаљу европски војници, док иза кулиса одзвања све више претњи о потреби борбе против „руских дезинформација“. Речју, цензури.

Растуће војно јачање ЕУ потпирује уверење да Русија представља „егзистенцијалну претњу“ Европи, иако Москва нема намеру да нападне НАТО.

Чак ни Доналд Трамп не верује у то.

Извор: РТ Балкан

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: