Академик Алексиос Панагопулос: Свети Василије Острошки је васељенски светитељ који око свог ћивота сабира људе са свих страна
1 min read
фото: Светигора
Повод разговора био је издање нове књиге на грчком језику уваженог проф. др академика Алексиоса Панагопулоса о Светом Василију Острошком, манастиру Острогу, Херцеговини и Црној Гори, поводом обиљежавању великог јубилеја који се у току ове године прославља на нивоу наше помјесне Цркве – 350 година од упокојења светог и богоносног оца нашег Василија чудотворца Острошког (1671-1221).
Обимна студија на скоро 900 страна, која се први пут појављује на новогрчком језику, изашла је са благословом блаженопочившег Архиепископа цетињског и Митрополита црногорско-приморског г. Амфилохија који је аутор и предговора књиге. Проф. др академик Алексиос Панагопулос учестовао је и на недавно одржаном међународном научном скупу „Свети Василије Острошки – 350 година од престављења“ који је одржан 9. и 10. маја у манастиру Острогу, Никшићу и у Требињу.
Организатори скупа су били су Митрополија црногорско-приморска, Епархија будимљанско-никшићка и Епархија захумско-херцеговачка. У разговору су гости из Грчке говорили и о везама два братска народа, српског и грчког, о Светом Василију Острошком, блаженопочившим Митрополиту Амфилохију и Владици Атанасију. Отац Нектарије је говорио и о свом манастиру у који је долазио и Свети равноапостолни Козма Етолски, епархији из које долази и светињама у њој.
Најављена је и промоција капиталне књиге о Светом Василију Острошком, Осрогу, Херцеговини и Црној Гори, која ће се прво одржати у Горњем манастиру Острогу у суботу 10. јула 2021. године са почетком у 20 сати. На промоцији књиге ће говорити њен аутор академик Алексиос Панагопулос, јеромонах Владимир Палибрк, сабрат манастира Острога, др Миодраг Чизмовић и Александар Вујовић, професор Богословије Светог Петра Цетињског и уредник Катихетског програма Радио Светигоре.
Александар Вујовић/Светигора
Сваки је Светитељ васељенски, али је, истовремено и у првом реду, син свога народа, у овом случају српског светосавског народа, и своје Цркве, у овом случају Српске.