Млада Милена Ивановић у Галерији ФЛУ представила дела инспирисана музиком
1 min read
фото: Милена Анђела
Поставка којој је дала име “Природа као музичка позорница” садржи цртеже настале слушањем њој омиљених комада Вивалдија, Шопена, Дебисија, Равела…
– У ранијим циклусима сам се бавила природом, па ми је било логично да кроз природу опишем и музику – објашњава саговорница поставку на којој представља дела настала после студија. – Истовремено, схватила сам и како ми се цртеж много мења када слушам класичну музику, да ме вуче та атмосфера коју осећам интуитивно. Желела сам да направим експеримент и видим где ће ме та атмосфера одвести.
Обрнут процес, да јој визуелна остварења буде музичке асоцијаце, дешава јој се када је у питању форографија. Уз сликање и дигиталну графику, она јој је тренутно у фокусу:
– Фотографију сам недаво открила, док сам одраније радила дигиталне колаже. Сада ми је најзанимљивије да се тако изражавам. Теме којима се бавим тичу се мојих интимних размишљања и преокупација, јер ме мало погађа оно што се дешава на неком ширем плану, у друштву и свету.
Овом ескапизму је прибегла, како искрено открива, зато што не жели да одрасте:
– Имам одбојност према устаљеном и шематском животу “одраслих”. Тек када сам се осамосталила схватила сам да ми та независност, која ми је деловала бајковито и не прија толико – каже Милена, којој из истих разлога прија што ради са основцима, као наставник на замени, у школи “Бранко Радичевић”.
Опредељење за рад у медијима који готово да искључују боју (цртеж, графика, донекле и фотографија), проистиче из намерне поребе да се “ограничи”:
