Млада Милена Ивановић у Галерији ФЛУ представила дела инспирисана музиком

Поставка којој је дала име „Природа као музичка позорница“ садржи цртеже настале слушањем њој омиљених комада Вивалдија, Шопена, Дебисија, Равела…

– У ранијим циклусима сам се бавила природом, па ми је било логично да кроз природу опишем и музику – објашњава саговорница поставку на којој представља дела настала после студија. – Истовремено, схватила сам и како ми се цртеж много мења када слушам класичну музику, да ме вуче та атмосфера коју осећам интуитивно. Желела сам да направим експеримент и видим где ће ме та атмосфера одвести.

Обрнут процес, да јој визуелна остварења буде музичке асоцијаце, дешава јој се када је у питању форографија. Уз сликање и дигиталну графику, она јој је тренутно у фокусу:

– Фотографију сам недаво открила, док сам одраније радила дигиталне колаже. Сада ми је најзанимљивије да се тако изражавам. Теме којима се бавим тичу се мојих интимних размишљања и преокупација, јер ме мало погађа оно што се дешава на неком ширем плану, у друштву и свету.

Овом ескапизму је прибегла, како искрено открива, зато што не жели да одрасте:

– Имам одбојност према устаљеном и шематском животу „одраслих“. Тек када сам се осамосталила схватила сам да ми та независност, која ми је деловала бајковито и не прија толико – каже Милена, којој из истих разлога прија што ради са основцима, као наставник на замени, у школи „Бранко Радичевић“.

Опредељење за рад у медијима који готово да искључују боју (цртеж, графика, донекле и фотографија), проистиче из намерне поребе да се „ограничи“:

– Тако сам и радове за ову изложбу стварала сводећи средства на папир, угљен и креду. Цртеж ми је, иначе, примаран у изражавању. У њему се много боље сналазим и оно што замислим адекватније и брже пренесем на папир, него што би то било са бојама и четкицом – закључује уметница којој је велико признање што је изабрана да излаже у галерији свог некадашњег факултета.

Вивалди, Дебиси, Шопен…

Класична музика је нешто са чим је Милена Ивановић одрастала, јер јој је мајка професор музике:

– Доста ми је помогло и моје музичко образовање, иако је било само основно – наставља ликовна уметница која свира флауту.- Зато сам била у прилици да боље тумачим структуру композиција уз које сам цртала. Музичке комаде сам бирала спонтано. Дела Вивалдија, Шопена, Дебисија, Равела су ми будила машту, могла сам уз њих добро да визуализујем почетни цртеж. По атмосфери једино мало одскаче Рахмањинов, који је мало драматичнији.

Прочитајте ЈОШ:

Глупост је неуништива: За Ђукановићеве медије пјесма „Христе Боже“ злогласна и шокантна

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: