• Колумне
• Поглед

И српски животи су битни!

1 min read

5 година ‎ ИН4С

У овоме је предњачила Нова С која је објавила вест под насловом „Експлозија расизма након убиства Србина у Америци“ где наводи неколико коментара који им делују спорно. Слажем се, заиста неколицина јесте расистичка, али прва два од четири наведена коментара уопште нису расистичка.

Милан Ружић, фото: Спутњик

Пише: Милан Ружић

Након стравичног убиства српског студента Милана Лончара у Филаделфији, уместо да се медији баве чињеницама и преносе најновија сазнања о истрази која је у току, или барем да истраже и напишу више о томе ко је и какав је био тај момак, неки су се бацили на оптуживање српске јавности за коментаре на друштвеним мрежама.

У овоме је предњачила Нова С која је објавила вест под насловом „Експлозија расизма након убиства Србина у Америци“ где наводи неколико коментара који им делују спорно. Слажем се, заиста неколицина јесте расистичка, али прва два од четири наведена коментара уопште нису расистичка. Први коментар који су навели гласи „Ај сад да видим протесте у Америци, за једног црнца криминалаца, који је био разведен и пропалица у животу се окренула читава Америка, а за једног младог студента, нико ни да помене“, док другигласи „Али, black lives matter, зар не?“. Ово су пре скретања пажње на помодарство Срба којима је свачије страдање прече и теже им пада него страдање неког свог.

Дакле, Нова С (верујем да ћирилични назив пара душу) је наведени текст објавила и тамо се, наравно, већина њихове публике згражавала над „Србима расистима“. Занимљиво је то да је Нова С ову вест уклонила са портала, па кад је потражите на њиховом порталу, избаци вам поруку „УУУПС! Грешка 404: Страница није пронађена“.

Нова С је позната као објективно необјективна телевизија (УУПС!) која, по мом мишљењу, има антивучићевску улогу, али се, међутим, та улога изметнула у антинационалну. Ово није оптужба, већ мишљење једног човека којег ће, након овог текста, прогласити за миљеника власти (Грешка 404), иако са политиком немам апсолутно ништа нити сам члан било које странке (стран(ица)ка није пронађена), па ни симпатизер. Ово је текст човека дубоко ганутог недостатком саосећања медија са народом који га чита.

Не верујем да игде као у Србији постоји толики број антинационалних медија са националном фреквенцијом. Схватио бих када би неки медиј био анационалан, то је легитимно. Али бити против свог народа и користити се најпрљавијим триковима како би се задржала публика која лагано одлази, то не могу да схватим.

Није овде реч само о Новој С, иако је ова њихова вест повод, већ је реч о свима онима који осете налете морала само када се ради о некоме ко није Србин. Друштвене мреже су заиста биле усијане од подршке покрету „Black Lives Matter“, што је сасвим у реду и људски, али нисам видео да су се Срби претргли од подршке нашим људима на Косову и Метохији који живе много горе од већине оних који су летос свесрдно подржавани.

У овом случају, уопште није важно које је боје коже убица, важно је што се на српској кожи, на образима оних који су подржавали „Black Lives Matter“ не појављује руменило услед стида што сад не реагују. И у једном од најгорих дана, оном где се угаси један млади живот, опет, постоје Срби који ће српско страдање представити као српски расизам.

И српски животи су битни, иако то не мисле они који су објавили ову и сличне вести. Битни су на Косову и Метохији, битни су и они у Првом и Другом светском рату, битни су они угашени у време комунизма, битни су они насилно угашени у логорима и јамама, битни су они који су настављени негде другде услед протеривања, битни су они у Великој Хочи, Клини, Гораждевцу и широм Косова и Метохије, битни су они прекинути бомбама 1999. године, битни су они из погрома 2004. године, битни су они који су сасечени немаштином, па данас и вирусом, и битан је, и пребитан, живот Милана Лончара, човека који је шетао свог пса и који је убијен, а чију смрт су неки искористили да пљуну по свом народу.

Ако наставите са том количином неморала, небриге за свој народ, аутошовинизма скривеног иза маске високог морала, објективности, знања, демократичности и ауторитета – онда можда имате шансе да крочите на место председника САНУ, јер видимо да се баш то што нудите и захтева на таквом месту.

Драги сународници (колико ли вас само боли такво обраћање), важан је морал, а не прича о моралу. Морал је осећање поткрепљено делом које то осећање доказује, у супротном је само параван. Морал је важан.

Или, да би и ваша параванска страна личности разумела „Moral matters“.

Извор: Искра

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: