• Колумне

Молитва за спас

1 min read

5 година ‎ ИН4С

Црна Гора не тражи много, само мало, обично и свакодневно – да људи живе у миру без страсти која их дијели и завађа. Ето, ја сам обичан човјек из Грбља, мој отац је био учитељ. Многи су говорили да је баш из наше куће отишао у школе вјеронауке, и каснијег служења самом Богу, сам наш мили и добри Митрофан Бан који је у Црну Гору остао и онда док је стари краљ напустио своју земљу и свој народ.

Митрополит Амфилохије, литија у Подгорици, 8. марта

Пише: Павле

Црна Гора не тражи много, само мало, обично и свакодневно – да људи живе у миру без страсти која их дијели и завађа. Ето, ја сам обичан човјек из Грбља, мој отац је био учитељ. Многи су говорили да је баш из наше куће отишао у школе вјеронауке, и каснијег служења самом Богу, сам наш мили и добри Митрофан Бан који је у Црну Гору остао и онда док је стари краљ напустио своју земљу и свој народ.

У мом Грбљу су га многи оптуживали да је Црногорац, а Црногорци да је издао Црну Гору као предсједник Архијерејског сабора уједињењa. Разапет као и свако од нас.

Како је „мислилац демократије“ из Подбишћа (одакле су, нећете вјеровати, и Душко Марковић и његов кум на челу полиције), мени поштовани и у Црној Гори заборављени, Милован Ђилас знао да каже: Све је у Црној Гори као клатно на сату, кренеш ка црногорству – добијеш српство и обрнуто.

И данас је баш исто, као да вријеме стоји и ништа нико не жели да учини да се ослободимо те болести братоубиства (не буквалне и Каинове).

Напротив, на паразитизму те подјеле власт живи. Мило одржава свој феуд, људи се хапсе као у вријеме Голог оток, свештеници и владике одводе у затворске подруме, а православна вјера прогања забрањујући јој равноправност.

И све то зове се, замислите, демократијом у коју Европа вјерује, као улазак у Дантеов пакао.

Ја нијесам ни за власт, ни за опозицију, морате ми вјеровати. Уморан сам од хапшења, јутарњих одвођења у полицију на разговоре, наших свештених лица од прогонства слободне вјере. Мучи ме и нејединство опозиције, њена неодлучност и страх од побједе.

Сви данас у Црној Гори сумњају у сваког, једино Мило вјерује да је наш народ један покоран и поданички народ који је јунаштво измислио и доказао против странаца.

Кући или дома навикли су да слушају: краља, Тита, Мила… Само да им се удворе и искористе прилику. То је наша реалност и то смо ми.

Тако ми Бога, то сми ми. Само да ударимо на најближег и да га поразимо. На томе се своди сва политика власти у Црној Гори. И не само ње.

А треба се помирити да би побиједио народ, заједничка Црна Гора и њена будућност. Једино тако може побиједити опозициона идеја уколико томе служи и само тако биће поражена власт ако је у рукама приватног интереса и личне владавине.

Зато, размислите сви којима је до Црне Горе – нема ње на самовлашћу и личним оптужбама и ловом на људе. Нема!

Само у слози и памети је њена будућност, не поразу и срамоти најближег, никако. Нека је вјечна вјера у чојство и биће Црне Горе – ослобођене и своје.

Прочитајте још:

Митрополија против чудовишта с отиском папка

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: