• Руски поглед

Дан без сунца: Како се Руси боре против зимске меланхолије

5 година ‎ ИН4С

Зима у Русији ове године можда и није „права руска зима“, али једна ствар се не мијења: дани су без сунца, рано пада мрак.

Зима у Русији ове године можда и није „права руска зима“, али једна ствар се не мијења: дани су без сунца, рано пада мрак. Поред тога, у скоро свим градовима небо је углавном облачно. Како би сачували здравље и били добро расположени Руси прате савете стручњака.

Сунчева светлост је мач са две оштрице. Са једне стране без светлости, односно без ултраљубичастог зрачења, витамин Д се не формира у кожи. Светлост је корисна код неких кожних болести, а између 1,5 и 9 одсто људи пати од сезонског афективног поремећаја — грубо речено од зимске потиштености. Истовремено под утицајем сунчевих зрака кожа брже стари, ћелије могу постати канцерогене, сувише јака светлост може оштетити очи, а ултраљубичасто зрачење слаби имунитет и повећава ризик од катаракте. Све у свему, кратки облачни дани имају своје врлине и мане.

Како надокнадити витамин Д у дану без сунца

Према дефиницији витамини су супстанце које тело не производи само, већ их добија из хране. Витамин Д је посебан: он се формира у кожи, али некада то није довољно и зато недостатак треба надокнађивати храном (на пример рибом) или додацима исхрани. Због недостатка витамина Д, калцијум и фосфор се слабо апсорбују, што се одражава пре свега на кости, а затим на мишиће, нервни систем и функционисање ћелија.

Да би се достигао неопходан минимум, не треба читав дан проводити на сунцу. Све зависи од тога колико коже је изложено сунцу, њене боје и УВ индекса који указује на ниво ултраљубичастог зрачења (може се чути у временској прогнози; најмањи УВ индекс је 0). Ако је УВ индекс 1, довољно је засући рукаве, отворити лице и провести око сата времена под сунцем; ако је индекс 2, двадесетак минута је оптимално; ако је индекс већи, тада се препоручује свега неколико минута под сунчевим зрацима.

Наравно зими не треба откривати чак ни руке, али чак и кроз прозор канцеларије неколико сунчевих зрака допире до коже, а попут облака стакло их не блокира у потпуности. Вода, снег и песак, са друге стране, одбијају светлост. Стога се витамин Д скупља у масном ткиву и не троши се одмах. Међутим, још није јасно да ли је улога тих резерви велика.

У Русији већини људи недостаје витамин Д. Да би се то утврдило, потребно је урадити анализу крви. Из Министарства здравља Русије саветују употребу витамина Д, као додатак исхрани, поготово деци до четири године и одраслима који ретко излазе напољу. Остали такође могу укључити тај витамин у план своје исхране, али то није неопходно.

Витамин Д може бити и штетан и користан…

Витамин Д такође може смањити ризик од компликација током трудноће и смртност код старијих људи, али потребно је детаљније истраживање тих проблема. Са друге стране, они који узимају суплементе (витамин Д у таблетама) често имају повишени ниво калцијума у крви и понекад се због тога појављује камен у бубрегу. Стога се може закључити да вишак витамина Д може да нанесе штету, па је пре одласка у апотеку најбоље посетити лекара.

Сезонски поремећај

Сезонски афективни поремећај је када се потиштеност, без конкретних разлога, понавља сваке зиме, а лети нестаје (бива и обрнуто, али много ређе). Симптоми су слични као код депресије: потиштеност, несаница, губитак снаге, губитак интересовања и тако даље. Тај поремећај лече антидепресивима и психотерапијом, али и уз употребу фототерапије шаљу јарку вештачку светлост, односно људи купују посебну кутију, укључе је када се пробуде и седе под сунчевим зрацима.

Фототерапија се заснива на претпоставци да се зимска депресија јавља због кратког трајања дана. Кривац је мелатонин, хормон сна, који се више производи у мраку. Међутим, то је била прва претпоставка, али су истраживања показала контрадикторне резултате.

Хипотезу о мелатонину нису скроз одбацили, али појавиле су се нове претпоставке. Могуће је да је разлог сезонског афективног поремећаја хемијска неравнотежа у мозгу: зими се мења ниво серотинина, норадреналина и других супстанци. Ипак, поремећај се не јавља код свих и зато научници покушавају да пронађу индивидуалне карактеристике због којих су људи склони овоме. Вероватно је делимично ова предиспозиција последица гена.

Док су неки тражили узорке поремећаја, други су проверавали ради ли фототерапија. У том погледу, подаци су такође контрадикторни. Са једне стране, фототерапија је назначена у многим препорукама за лечење. Са друге стране, невладина организација „Кокрејн“ наводи да је немогуће оценити ефективност фототерапије.

Сунчева светлост и те како утиче на организам, а недостатак сунца може пољуљати здравље. Било који симптом треба проверити и обратити се лекарима. Они препоручују да се ништа не узима на своју руку и да добро расположење треба сачувати, без обзира на временске услове.

Извор: Спутник-Татјана Булатовић

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: