• Колумне
• Поглед

Холокауст

5 година ‎ ИН4С

Случајно или божјим провиђењем, све се стекло у исти дан: седамдесетпет година од ослобођења стравичног логора Аушвиц (опет ти проблематични Руси), дочек „бронзаних" а злата вриједних ватерполиста, уз ватромет, колоне аутомобила и вриштећих возача и сувозача, Савиндан и светосавске академије, бојење и прекречавање „тробојки"... час анатомије данашње Црне Горе.

Фото: Screen shot

 И једни и други, страдали су и страдају јер су „други” и другачији. Проказани, обиљежени што жутим тракама што епитетом „душмана”, били су и још увијек су мете у које се може мецима, гасом, ногама и рукама. Јер, ето, „душмани”су, макар су дојучерашња браћа, комшије, кумови, пријатељи.

У ноћи када је, да је ово земља каква није, заједно требало славити и Савиндан и бронзу злата вриједну „ајкула”, и заједно бити скрушен и опоменут јеврејским страдалништвом, Црна Гора је била располућена, посвађана и огрезла у мржњи, колико год то страшно звучало. Чуло се то и чује се колико у урликању руље која је „славила” медаљу узвивима „изађите, пичке” и „педери”, толико и у богобојажљивој тишини литија које данима ходају улицама Црне Горе. И тешко би било рећи шта више упозорава.

Јевреји су то што су „другачији” платили цијеном од преко шест милиона жртава, колика је жртва оног несрећног младића са подгоричке цесте тек ће се утврдити. Заједничко им је то што су били и што јесу непожељни. Некада је, кажу, у вријеме тог општег страдања, на јавним објектима, парковима, станицама писало: „Јеврејима, Србима и псима улаз забрањен”! А недавно је са Цетиња поручено да је Србима, Србима са Цетиња забрањено шетање сопственим градом. Сличност ове двије поруке у најмању руку изазива језу.