• Култура

У Будви представљен издавачки опус „Catena mundi“: Звоне да пробуде српски духовни простор

1 min read

6 година ‎ ИН4С

Галерија „Јово Ивановић“ и старом будванском граду била је уска да прими све поштоваоце књиге на промоцији књиге „Звонари слободе – Михајло Пупин и Владика Николај“ и представљању оуса издавачке куће „Catena mundi“.

Промоција "Catena mundi"

Галерија „Јово Ивановић“ и старом будванском граду била је уска да прими све поштоваоце књиге на промоцији књиге „Звонари слободе – Михајло Пупин и Владика Николај“ и представљању оуса издавачке куће „Catena mundi“.

Књижевно вече које је организовала Српска православна црквена општина Будва – храм Свете Тројице, надахнуто је водио Радинко Крулановић, директор Књижаре Матице Српске друштва чланова у Црној Гори.

У програму су натупили флаутискиња Ксенија Франета, рецитатор Марко Костић и млада вокална солисткиња Милица Радовић.

Издавачке пројекте куће „Catena mundi“ представили су директор и главни уредник Бранимир Нешић и извршни уредник Никола Маринковић. О новом издању „Catena mundi“ , књизи „Звонари слободе – Михајло Пупин и Владика Николај“ говорили су аутори Александра Нинковић Ташић и Бранислав Станковић.

Слободарско демократска традиција је оно што потврђује и доказује српски народ кроз векове. Још од Светог Саве и Светог Симеона Мироточивог, Стефана Немање, од студеничких и жичких сабора, преко „Горског вијенца“ који показује једну саборну, хришћанску заједницу. Српски народ је слободарски народ. Нама је уткано да комуницирамо и да постоји дијалог и да разговарамо. Ми смо били на удару тоталитарних покрета који су хтели да нам покажу и да нас убеде да ми не треба да будемо слободарски народ, да будемо Пијемонт слободе на Балкану као кроз читав 19. век. 

Многе лекције су нам долазиле са Запада да ми треба да прихватимо да постанемо колонијални народ. Уништавали су нам све институције, и данас нам уништавају. Када нам колонизатори обезвреде институције, да се ми тих институција стидимо, то је почетак колонизаторске свести. Кључна битка се води на пољу културе, идентитета и духовности. Издавачка кућа „Catena mundi“ чија је крилатица „Мисли храбро и осети слободу“ има испред себе задатак да поврати памћење и српско становиште српском народу“, рекао је директор „Catena mundi“ , Бранимир Нешић.

Извршни уредник „Catena mundi“ Никола Маринковић истакао је да је тешко говорити о издавачком опусу ове куће која је ових година издала преко 110 наслова.

„Како стећи синтезу најбољег са Истока и најбољег са Запада? То је онај културни образац који смо ми изгубили. Постоје народи који су имали изграђен културни образац и који су успели да синтетишу у себи све културне утицаје, све те силе дивергентне и различите које су се сустицале на њиховом простору, али све време имају најмањи заједнички именитељ свих његових припадника. Српски народ је то некада имао, јер камен са Ловћена налази се на гробу Бранка Радичевића на Стражилову и камен са Фрушке горе налазио се у Његошевој капели на Ловћену. У међувремену се десила Југославија“, рекао је Маринковић.

„Племе наше сном мртвијем спава и ми смо одлучили да направимо књигу „Звонари слободе“ и да кренемо по српском културном и духовном простору да звонимо и своје племе пробудимо. Верујући да су Свети владика Николај Велимирович и Михајло Пупин два најбоља примера у том разбуђивању из тог анестезираног стања које је почело 1.децембра 1918. године када смо постали алкохоличари, а 1944. смо почели да се дрогирамо. Ми морамо да се скинемо са те дроге, да се вратимо себи и постанемо сви звонари слободе. Да се не стидимо онога што јесмо, већ напротив из хиљаду и једног разлога можемо да будемо само поносни на себе и свој род“, рекао је о књизи „Звонари слободе“, коаутор књиге Бранислав Станковић.

Говорећи о својој новој књизи, Александра Нинковић Ташић је истакла да није лако говорити о „идворском пастиру и о монаху који је сада међу нама познат као светац“.

„Није лако због нашег општег заборава, али верујте ми, током живота није лако било њима. Нису се жалили, нису кукали, нису тражили помоћ, али било им је тешко. Били су гладни, били су у смртним опасностима, често су били у ситуацији да морају да омађијају друге око њих да би се изборили за право, правду и слободу српког народа“, истакла је Нинковић Ташић.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: