Лоботомија

Пише: Бошко Козарски

И баш у време кад ћутимо
И Јудиним се уснама самољубимо
Предајући се, слуђени, у руке џелата
За рукав повлачећи и рођеног брата
Баш у тај дан, поразан и гнојан
Судимо последњем, јер је прекобројан
Спочитавамо му у грехе,
све ордење на души
Родољуб, православац, правде гладан
Не краде, не арчи, живи поштено, јадан
И смета…
Систему мртвих, смрадних трулих душа
Зашивена уста, па ћути и слуша…
На смрт! Понижењем!
На смрт! Презрењем!
На смрт! Али да живи! Да порез плаћа,
Живот као кредит на рате да враћа
За сваку честиту реч нека плати
Како се дрзнуо лаж да блати!
И сви ћуте, наједени тешких помија
Срби, браћо, смем ли да приметим,
Завршена је наша лоботомија...

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: