Кнежевић за ИН4С: ДПС и дио опозиције би били најсрећнији да сам стално у затвору

Ако постоји једна добра ствар која је проистекла из читаве траги-комичне представе „државни удар“ то је коначно разобличавање свих државних органа, организација и институција које слове за заштитнике правног поретка и владавине права, као и разоткривање њихове стварне улоге у васпостављеном правном и вредносном систему посрнуле црногорске државе, казао је Милан Кнежевић, један од лидера ДФ-а и предсједник ДНП-а у разговору за ИН4С.

Као један од оптужених у, како је навео, траги-комичној представи „државни удар“, Кнежевић истиче да је свима постало јасно да овај процес нема никакве везе ни са правом ни са правдом, већ искључиво са политичким обрачуном режима уз бруталну злоупотребу судства.

Црногорска власт „честитала“ Вам је годишњицу „државног удара“ најавом да ћете поново у затвор. Хоћете ли се овог пута одазвати позиву за Спуж?

-Мој добровољни пристанак на утамничење након политички изрежиране пресуде имао је у основи један циљ – подршку опозиционом кандидату Младену Бојанићу да побиједи на предсједничким изборима, и у том смислу елиминисање било које могућности да се радикализацијом политичке ситуације угрози изборна кампања. Такав мој потез требало је да допринесе и јединству опозиције, јер сам сматрао, као и моје колеге из ДФ-а, да смо дужни грађанима да покажемо снагу и одлучност да Црној Гори донесемо толико очекиване промјене. Епилог таквих тежњи свима је познат. Опозиција се није ујединила, већ напротив – ДПС је добио још једног савезника, а прогон ДФ-а само је интензивиран. У таквој констелацији односа, поново испуњавање жеља ДПС-овог тужилачко-судског репресивног апарата и дијела предаторске опозиције апсолутно ми не пада на памет. Врло је јасно какву позадину ова пријетња новим затварањима, супротно Уставу и закону, има. Паничан страх тзв. грађанске опозиције и њихових сарадника у дијелу ДПС-а од формирања радне групе у којој би ДФ инсистирао на одређеним рјешењима која се тичу побољшања изборних услова, очигледно је условио посезање за провјерено сервилном судском машинеријом за елиминацију лидера Демократског фронта из политичког дијалога.

Такви науми се неће обистинити и ми ћемо наставити своју демократску борбу као и до сада. Зато ћу на нове покушаје прогона од стране острашћених и политички зависних судија одговорити користећи сва правна средства за сопствену одбрану, и на ову уставно-рушилачку одлуку Вишег суда изјавићу жалбу Апелационом суду. Тако ћемо прије покушаја мог утамничења морати да добијемо одговоре на питања која годинама чекају да буду ријешена – ко је жени Миливоја Катнића нудио чоколаду са 4000 евра, те ко су људи који су по казивању СДТ-а појединим специјалним тужиоцима нудили милионе за неке случајеве. Тек када дођемо до одговора на ове тврдње СДТ-а, можемо да отворимо причу о мојим наводима о судском подмићивању.

Суђење за „државни удар“ и даље траје. Имате ли дилему да је пресуда унапријед донијета?

-Ако постоји једна добра ствар која је проистекла из читаве траги-комичне представе „државни удар“, то је коначно разобличавање свих државних органа, организација и институција које слове за заштитнике правног поретка и владавине права, и разоткривање њихове стварне улоге у васпостављеном правном и вредносном систему посрнуле црногорске државе. Док се наочиглед црногорске јавности три дана у недељи у јутарњем термину РТЦГ-а газе основна људска права, крши Устав на најбруталнији начин, самозвани бранитељи Устава и правног поретка анестезирани само нијемо посматрају, све се надајући да рука правде по мјери послушника власти њих никад неће стићи. Зато не чуди што је скандалозно потврђивање статуса јатаку СДТ-а Саши Синђелићу – убици и доказаном преваранту, прошло потпуно неопажено од стране правних, владиних и невладиних структура, независних интелектуалаца и осталих самопрокламованих демократа. А да свима постане јасно да овај процес нема никакве везе ни са правом ни са правдом, већ искључиво са политичким обрачуном режима бруталном злоупотребом судства, побринули су се управо актери самог поступка, презентујући раскош знања, професионализма и непристрасности у свакој изговореној реченици. С обзиром на такав поредак ствари, немам никакву дилему да је пресуда већ донијета и да ће у погодном политичком моменту само волшебно бити саопштена.

Двије су године од парламентарних избора. Опозиција је, чини се, никад разједињенија, а власт ДПС-а све стабилнија. Ко сноси одговорност за такво стање?

-Уколико занемаримо већ добро познати манир владајуће странке да перфектно изведе крађу избора, али и да, упркос катастрофалном стању у држави, убиједи дио гласача да јој подари глас, за лошу политичку ситуацију у земљи највише је одговорна опозиција. Неприродна ситуација у којој се опозиционе странке, нарочито оне младе, новоформиране, које су ушле у Коалицију за 21 вијек, свим средствима боре против ДФ-а као најјачег опозиционог субјекта, умјесто да политичку оштрицу усмјере против режима, довела је до потпуног хаоса и разједињености читаве опозиционе структуре. Свака могућност колаборације у старту је елиминисана, јер очито не постоји ни промил воље за тим. Сувишно је помињати колико пута је ДФ позивао на сарадњу колеге из опозиције, колико иницијатива за заједничко дјеловање је упућено на адресе са којих ниједном није стигао позитиван одговор. Умјесто тога, добијали смо само оптужбе о сарадњи са ДПС-ом и то у јеку политичког и судског прогона свих лидера ДФ-а, функционера и наших чланова. Тај тренд ће се очито наставити и, колико год звучало накарадно, у будућности можемо очекивати још већу поларизацију и разједињење у редовима опозиције.

Једини суд и оцјену о одговорности за такво стање могу дати грађани, али прије тога морају бити истинито и добро информисани о дјеловању и ставовима сваког опозиционог субјекта о кључним питањима од важности за све грађане Црне Горе, али и улози у одржавању политичког и друштвеног безнађа у ком се већ дуго налазимо.

Како гледате на намјеру Владе Црне Горе да казнама натјера грађане да прихвате химну Секуле Дрљевића. Хоћете ли Ви устајати на ту пјесму?

Неспособна и прије свега неспремна да се бави кључним питањима – побољшањем животног стандарда и социјалног положаја положаја грађана, те унапређења људских права и свих области због чије неуређености добијамо пацке из међународне заједнице, црногорска власт већ три деценије покушава да изгради квази државу засновану на симболима какви приличе свакој аутократији. Кад, упркос прогону, дискриминацији, пријетњама и уцјенама није успјела да наметне државну религију, нити да натјера грађане да говоре њеним државним језиком, „антифашистичка“ Влада Душка Марковића жели да присили народ да устаје на стихове ватреног обожаваоца фашизма и врати Црну Гору у вријеме када су шпијуни били на цијени, а сви непоколебљиви борци за слободу прогоњени, тамничени и убијани. Мој став, као и став читавог ДФ-а о химни одавно је познат. Ми славимо тековине и вриједности антифашизма и зато насилно увучени текстови Секуле Дрљевића за нас никако не могу бити прихватљиви и усвојени. Нешто што је накарадно и наметнуто не може да се прими тамо гдје постоји самосвијест о идентитету, те ову одлуку премијера Марковића доживљавам као још једну демонстрацију голе силе, али и бламажу која је изазвала чак и реакцију Европске уније, али и оних структура које фанатично бране оставштину покраденог референдума. Зато вјерујем да сценарио тортуре и присиле који је замислио премијер Црне Горе ипак нећемо гледати.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: