• Издвојено
• Колумне

Обезимењавање језика

8 година ‎ Бећир Вуковић

Поштовани публикуме, никаква додатна и накнадна памет вам не требује. „Декларација о заједничком језику“, у сваком случају, окренута је против Срба и српског језика.

Да ли је гријех питати?
Да ле је гријех питати који је то језик којим питаш да ли је гријех питати који је то језик..?

Алегорије намјеравају да кажу само то да је неразумљиво оно што је разумљиво, а то ионако знамо. Али, проблеми против којих се боримо свакога дана, сасвим су друкчије нарави. Једном је неки човјек (неки попут мене), поставио ни мање ни више него једно питање: одакле толика тврдоглавост, и упорност, и смјелост да уопште ишта питате. Да, да уопште питате. Откуда смјелост да и у ово вријеме ишта питате, па и о „Декларацији о заједничком језику“.

Откуда смелост да питате о „државним удару“ и прије, и после „државниг удара“. Нарочито, одакле вам смелост да питате о „државном удару“ послије „државног удара“? Ако само слиједите алегорије, сами ћете постати алегорије, те тако ријешити све своје проблеме које гомилате попут алегорија, заправо, које гомилате као Јонеско столице.

Један други човјек, са друге стране трга, благо окрећући главу, прокоментарисао је:
„Кладим се да је и то алегорија“.
Укосо замичући иза угла једнопартијског Парламента, опет је први узвратио:
„Побиједили сте“.
Други је промрмљао: „Али, само, алегоријски“.

Први се повратио иза једнопартијског Парламента (ако је могуће да таква скаламерија постији, и у језику и иначе, физички…), и рекао: „Не, у стварном животу. Алегоријски посматрано, ви сте изгубили“.
Јесте, ви сте изгубили, али ви сте и на власти.

Да ли је гријех питати за брата, пита Меша Селимовић?

„Декларација о заједничком језику“ потписана је у Сарајеву. Да су имали мало више талента, „Декларацију“ је требало потписати у Јајцу, или у Дрвару. Да је „Декларација о заједничком језику“ потписана у Столицама, то би већ личило на апсурдност јонесковског типа. Овако, довољне су и кафкијанске алегорије.

Како је име том заједничком језику, који води порекло, свакако (и нужним начином што рекли стари философи), из једног заједничког језика. Тачно је да се ради о заједничком језику, и тачно је да је то један заједнички језика. Али, који? Али, аман за амна, који језик. Лијепо би одзвањало са неког моста на Миљацки: аман, аман, на којем језику пјевам, ааамааан..?

Волим да прошетам около, другом обалом Миљацке, и мало заобиђем тему. Хоћу рећи да на овом мјесту напуштам текст. Сасвим слободано коментаришем, па макар коментар означили као националистички. „Декларација о заједничком језику“, мени, господо потписници, личи на југословенство. Личи на оно југословенство у којем се сви изјашњавају као Словенци, Хрвати, Мађари, Албанци, Црногорци, Муслимани, Македонци, Горанци, Роми, али само Срби, само Срби, (било је „пожељно“, и „паметно“) да се изјашњавају као југословени. Тако је у многим случајевима и било. (Потписник ових редова имао је великих проблема што се у Брозово вријеме, као војник, потписао – Србин из Црне Горе). Или, или, што рекао дански Сократ: „Декларација“ ми личи на братство и јединство, с тим, што су у том братству и јединству, Срби увијек главама плаћали цехове. Речено је и да је југословенство, и братство и једнинство – гробнице Срба. Гробнице и прије и после „државног удара“. Једном ће се нешто звати и мјерити и по овој спрдњи од „државног удара“, којега нико није покушао извести изнутра, него, аман, споља. Таман је тако и Тито научавао да је непријатељ споља, а изнутра цвјетају бијеле љубичице. Јесте, унутра бијаху бијеле љубичице, и убице..!

Питамо: да ли су ово ријечи националисте, или шовинисте, или лингвисте: „Штокавски дијалекат је настао на територији средњовековне Србије“. То каже академик, и велики научник Павле Ивић. Да ли хоће, господа потписници сарајевске „Деклерације о заједничком језику“ да, можда, полемишу са академиком Ивићем. Вук је нормирао језик „за Србе сва три закона“. Која закона, господо потписници „Декларације“? Која закона? То вас пита националиста који потписује овај текст, из којег је у једном тртенутку изашао, и прошетао Шантићевом баштом.
На крају, будући да се враћам у текст да бих га потписао, питам: говори ли ишта и то што је „Декларација о заједничком језику“ написана, и потписана латиницом.

П. С.
Поштовани публикуме, никаква додатна и накнадна памет вам не требује. „Декларација о заједничком језику“, у сваком случају, окренута је против Срба и српског језика.
Христос се Роди!

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: