Друмови ће пожељети Турака…
1 min read
Пишући прије двије ипо године за портал ИН4С текст под називом „Неоосманизам“ (који можете прочитати овдје) отпочео сам и завршио са питањем: „Има ли Турска снаге да умјесто политике „нула проблема са сусједима“ изнесе политику нула пријатеља међу сусједима?“
Вријеме које је протекло од тог октобра 2013. године до данас донијело је додатну потврду да савремена Турска водећи проактивну спољњу политику фундаментално одступа од принципа на којима ју је успоставио Кемал Ататурк, али и од визије будућности своје земље каквом је видио овај велики човјек. Вријеме које је од тада протекло, усудићу се то да кажем, дало је дефинитиван одговор на питање постављено на почетку… Турској се не смијеши свијетла будућност. Но нико, па ни највећи мрзитељи Турске неби требало да се овоме радују, последице потањања Турске у економски, безбједносни и политички хаос могу бити катастрофалне не само по Турску саму, већ и по цијело њено шире сусједство укључујући и Балкан.
Данашњи међународни положај Турске је по земљу најозбиљни од како постоји савремена Турска Република, невјероватно је али и истинито да је Турска успјела да се сачува и дистанцира од Другог свјетског рата, а да је у данашњем времену дошла до тачке гдје је у питању чак и њен опстанак у облику у каквом сада егзистира. Можда ће неко рећи да претјерујем у својим оцјенама, али у једном дијелим мишљење са Ердоганом, и ја сматрам да су турски суверенитет и територијална цјеловитост данас озбиљно угрожени, за разлику што ја мислим да је управо он – Ердоган, најодговорнији за такав положај своје земље. Човјек – мегаломан који у скоро сваком свом наступу подсјећа саговорнике да његова земља има 80 милиона становника, својом политиком срља у пропаст повлачећи те милионе људи са собом. Можемо рећи да је Турска под Ергоганом клизила према хаосу постојано, али је Сиријски грађански рат имао улогу главног катализатора овог процеса, откривајући свијету лице ове „Нове Турске“. Озбиљност тренутног међународног положаја Турске се огледа у простој чињеници да она данас нема ниједног пријатеља, ниједног савезника, и да јој нико не вјерује. Турска је себе довела ту гдје је својом непредвиљивошћу, превртђивошћу, издајством, и уцјењивањем својих како традиционалних тако и потенцијалних пријатеља и савезника. Почнимо од Башара Ал-Асада, кога је Ердоган називао својим братом, са којим је био на нивоу личног пријатељства док су њихове породице заједно проводиле љетње одморе. Данас га назива касапином али је прије него што је дошао до те квалификације уложио апсолутно све потенцијале своје земље да упропасти и унесрећи његову! Од првог дана Турска, уз арапске заливске деспотије има улогу непосредног извршиоца злочина над сириском народом и сиријском државом. Деведесет посто најамника, плаћеника и бјелосветских терориста који данас ратују у Сирији је прошло кроз Турску, у којој су добили оружје, новац и у којој су прошли обуку. Наравно да је за овакво своје дјеловање Ердоган добио поене у западним центрима моћи, добио је чак и затворене очи пред директним пословним односима које је Турска (по неким извјештајима Ердоганов син) имала да Исламском државом откупљујући од ње украдену сиријску и ирачку нафту, допуштајући транзит покрадених античких артефаката ка Европи итд. Ердоган је рачунао да је та еконоска кооперација са Исламском државом његово право на компезацију-задовољење, обзиром на то колико је Турска уложила новца да произведе у Сирији ратни хаос.
Мијешање Русије у сукоб је покварило ову једначину. Русија је открила свијету и западној јавности оно што су политичари на Западу већ знали и пред чим су држали затворене очи, открила им је степен умјешаности Турске у тровину са међинародним тероростима, истовремено уништавајући терористичку нафтну инфраструктуру својим ваздушним нападима. Ово руско „махање пред носом“ Европи са снимцима цистијерни које са подручја која држе терористи прелазе у Турску је произвело притисак Европе на Турску да са тиме престане. Притисак је дошао само из разлога јер лицемјерни и корунпирани европски политичари желе да пред својом јавношћу оперу руке од прљавог посла на којег су до јуче благонаклоно гледали. На ово је Ердоганов одговор био бруталан… ако не могу да вам продајем сириску нафту, послаћу вам сириске људе! Наравно уз уцјене и захтјев за милијардама евра да би се избјеглице зарджале у Турској. Избјегличка трагедија је призвела додатно подозрење Европе према Турској, а при томе не треба изгубити са ума да Ергоган на европским адресама. Европско-Турски партнерски односи су услијед ових догађања остали то још само по имену. Ако и има смисла у несугласицама између Турске и Запада, јер је пројекат Сиријског грађанског рата њихов заједнички, па су се негдје и морали посвађати ко крчмару треба да плати за рачун, онда је потпуно упропаштавање односа са Русијом било толико аутодеструктивно да је то просто невјероватно. Турска је једина земља из „Коалиције нечастивих“ која је оформљена са циљем да гурне Сирију у грађански рат која је пропустила да препозна значај и последице мијешања Русије у конфликт. И у Лондону и у Паризу и у Риаду и у Дохи, па чак и у Вашингтону је свима било јасно да ништа неће бити исто и да се правила игре драстично мијењају, једино је егоистични Ердоган убијеђен у своју „величину“ помислио да може да настави по старом… Његово срљање у сукоб са Русијом је тим прије луђе јер је Путин, заиста то мислим, имао намјеру да са Турском гради дугорочне пријатељске и партнерске односе. Мислим тако из разлога што је у много прилика са разних адреса у Русији, а неријетко и од самог Путина, долазило признање да Турска има своје легитимне интересе у Сирији, и да ће их Русија поштовати. Како би се Турска „дјелимично повукла“ из Сирије, Русија јој је пружила невјероватне преференцијале у трговини, увозећи милијарде долара роба са нултом цариском стопом, запошљавајући више од педесет процената турске грађевинске оперативе, улазећи у пројекат изградње прве нуклеарне електране у Турској, а као круна свега нудећи Турској да цијелој Јужној Европи она продаје руски гас! (Пројекат Турски ток) Обарањем руског бомбардера над сиријским небом, само 15 дана пошто је Ердогану указана част да заједно са Путином отвори новоизграђену велелепну катедралну џамију у Москви, Турска је пљунула у испружену руску руку пријатељсва на нагори могући начин. Просто не могу да вјерујем да у Анкари нису рачунали са последицама тог чина, а оне су по Турску несагледиве. Све побројано Турска је преко ноћи изгубила, уз то је изгубила још и 12 милијарди долара прихода годишње само од руских туриста, а после новодобијеног имиџа земље у којој њемачке туристе бомбаши самоубице дижу у ваздух, чини се да ће Турска пожељети и других туриста а не само руских. Ма колико гравидне биле економске поледице Ердоганове политике по Турску, оне су безначајне у поређењу са тим да су услијед оваквог развоја догађаја Курди и њихов национално-ослободилачки покрет добили симпатије, наклоност и подршку још једне велике свјетске силе. Питање за Ердогана сад није шта ћемо без Руса у Анталији, него шта ћемо са Курдима и Дијабакиру које иза кулиса подржавају, парадоксално али и Москва и Вашингтон!? Курди имају дугу историју сукоба са Турском и исто тако дугу историју савезништва са Америком, при том су једини народ на Блиском истоку чији циљ није уништење Израела, па следствено томе имају и подршку јеврејског лобија, сад када за своје циљеве могу рачунати и на подршку Русије, перспектива будућег Курдистана изгледа много реалније! Курдски национални покрет се ослободио у Ираку падом Садама Хусеина, уништењем, што је парадосално са подршком Турске, Сириске Арапске Републике каква је некада послојала Курди ће се ослободити и у Сирији. Можда ће Ердоганов највећи аматет који ће оставити Турској бити ослобођење Курда и у самој Турској.
Ima neka prica o postotku Srba po nekom osnovu u Turskoj,ako je i jedan procenat od toga tcan ovaj je Erdoganovic i Davlutogovic,jer je on ipak zaduzen za Vladu i covjek je USA.
Da zemlja od 75 miliona ima pametnih ljudi nije sporno,jedino je sporno koliko se oni mogu suprostaviti Erdoganu,u vojsci ima generala,medjutim oni nece intrevenisati sve dok se nezasdovoljstvo naroda ne preseli na ulicama,aono dolazi sa krizom ekonomskom,opstanka Erdogan vidi u ratu,Amerika ni za ni protiv ,jedino Rusija nece nasjednuti,da postane koristan idiot Amerike i zarati sa Turskom.a dali ce Erdogan umarsirati sa velikim vonjim potencijalom u Siriji to je ipak tesko zamisliti,do9kle to ne uradi Rusi nece dirati Tursku u stvari Erdogana,a pitanje i tada,jer Francusak i Engleska su izbaceni iz igre kao nekadasnji kolonijalni mocnici ,koji su dijelili ovaj dio svijeta,istna se mora reci dok su bili Osamnlije tamo nekog mira je bilo,a Jevrewji su tamo pristizali bas zahvaljujuci Osmanlijama u pocetku.
Zasto se ovo radi ne treba da se cudimo,palnovi su odvano napisani,da oni nijesu poznati Erdoganu zvucilo bi smijesno,ali stvar je procjene i intelegencije i naravno dobrog savjeta koji treba da se poslusa,a Erdoganovic je „SRBIN“ slusa ko nasi politicari,ili sve ili nista!