Никола Грбић: Лицемјерно је рећи да желимо мање од финала

Никола Грбић
На дебитантском такмичењу на клупи одбојкашке репрезентације Србије, његови изабраници су освојили сребро у Свјетској лиги. Услиједила је разочаравајућа елиминација у четвртфиналу Европског првенства, управо од Француске, од које су поражени у двије најважније утакмице у 2015. години.
Пред Николом Грбићем и српским одбојкашима сада је још важнији изазов, а то је квалификациони турнир за Олимпијске игре у Рио де Жанеиру, који ће од уторка до недјеље бити одигран у Берлину. У интервјуу за Б92, прослављени српски одбојкаш је причао о првим мјесецима на клупи репрезентације у чијем дресу је освојио олимпијско злато и жељама за 2016. годину…
Млађи од браће Грбића постављен је за селектора Србије у фебруару прошле године и многи су процијенили да би под његовим вођством, репрезентација могла да достигне висине на којима је била када је он био њен дио на терену. Никола истиче да је рано за тако нешто и наглашава да је потребно вријеме да би се дошло до успјеха.
„Задовољан сам што смо на једном важном и великом такмичењу освојили медаљу. Искуство је било позитивно у смислу рада који сам имао са свим момцима. Пробали смо да унесемо нови систем и енергију, а свестан сам да је тада увек почетни ентузијазам велики, као и мотивација, и то нам је донело резултат. Међутим, за неке конкретније резултате је потребно време, а процес напретка је управо то – процес, којем треба време да би се остварио. Напредак је видљив, посебно јер су момци и у клубовима напредовали, и у њима су носиоци игре. Мислим да ће нам то искуство помоћи сада у Берлину“.
Свима у репрезентацији је јасно шта јој је фалило на Шампионату ’Старог континента’, а то је енергија. Грбић истиче да је то разочарање остављено у прошлости, а да су поуке извучене.
„Не мислим да су нам тактика или техника биле проблем, изоловано, него наш осећај или глава. Не могу тренинзи то много да реше, већ само треба да се фокусирамо на ствари које су нам важне и неопходне и да их урадимо на терену. Оно што је најважније је наш осећај на терену, да свим срцем желимо добар резултат. Да помогнемо један другоме, да истрпимо ако саиграчу није добар дан или не уради нешто како треба, па да му помогнемо. Или ћемо сви да изгубимо или ћемо сви да победимо. Не постоји изговор: ’двојица су одиграли добро, а остали не’. Или сви идемо у Рио или нико не иде“.