Милован Мића Данојлић – Урођенички псалми

XVII
Земља се топла пуши, и шири гробне моћи
Та мајка заувек наша, наша последња тајна
У овој бесконачној, у овој дугој ноћи
Бруји у нама клетва ко трава завичајна

Траје та горка љубав за море и за ветар
На снежној висоравни, пред повијеним пламеном
Ко споменици очврсли и озидани каменом
У кожи нашој пева огроман ветар

Ту тешку крв векова у какав суд унети
У какво море тонути са каменом о врату
Крвник је рука руци, непријатељ брат брату
Јер ми смо страшним понети а немогућим проклети.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: