Пензионер Николаидис против „балканских сељака“
1 min read
Андреј Николаидис
“Ако може напредни дио човјечанства, могу се, вала, егзорцизма дохватити и наши балкански сељаци”, бљеште ријечи у антрфилеу потоњег Николаидисовог памфлета.
Пошто је, као истакнути културни стваралац, завриједио доживотну апанажу од црногорске државе, постојала је нада да су пљувачне жлијезде Андреја Николаидиса напокон пронашле свој, тешком муком, стечени мир, и да ће овај знаменити скрибент прекинути са штрцањем својих публицистичких излучевина.
Авај! Сувише савјестан грађанин, сувише поштен, сувише марљив је Николаидис да би се, налик на остале пензионере, мирне савјести препустио бескрајним партијама шаха или товљењу градских голубова. Јер “дуг према земљи враћат’ се мора” па је тако овај зорни Kulturträger опште праксе своју просвјетитељску мисију наставио са полетним жаром млађег културног референта у МЗ Мрдуша Доња. Иста мета, исто растојање! Вехементно антиправославље глазирано бакуњиновским антикапиталистичким Weltschmertz-ом и даље је заштитни знак овог НАТО анархисте.
Узгред буди речено, нејасно је по ком критеријуму се Николаидис има сматрати истакнутим културним ствараоцем, осим ако норма коју прописује Закон о доживотним накнадама за мајке са троје или више дјеце, није на мала врата угурана и у сферу културног стваралаштва, па је тако Николаидис ушао у категорију писаца са три или више написаних књига.
“О, књиге моје, јадна сирочади/Децо мила мојих лета млади’!” Књига и пара, штоно вели народ, никад доста! А Николаидис, црногорска културна мајка, ако ништа друго, зна своју цијену – стандардних 30 плус још седам стотина европских новчаница. За сличну своту донедавно је у својству савјетника културно уздизао Ранка К. И ето ти, шта се напослетку згодило – “Нека цвјета 1000 Џавида” револуција! Зато је Ђукановић на опрезу: Чим ми неко помене културу, ја га пензионишем!
Али вратимо се балканским redneck сељацима .
Redneck је познати пејоратив који се у америчком сленгу уобичајено користи за сиромашног, прљавог, необразованог, бијелца-расисту са америчког Југа. Да је монах Арсеније са телефона пустио снимак Вагнеровог “Götterdämmerung”, свеједно би био етикетиран као балкански redneck. Такав је кисмет православних, обашка Срба, којих се дотакне Николаидисово перо; све сам го сељачина, силоватељ, пљачкаш и злочинац, што су само балканске варијације redneck стереотипа.
Чак и да није балкански аутошовиниста и интелектуални мародер, оно због чега би у некој култивисаној средини Николаидис с правом био презрен, овдје га препоручује као “истакнутог културног ствараоца”. Јер судити о некоме искључиво на основу његовог изгледа одвајкада се сматрало за симптом огољеног простаклука, рђавог карактера и душевне нискости.
Само захваљујући тамним наочарима и припадности православљу, монах Арсеније је према Николаидису, балканска верзија америчке јужњачке сељачине. Човјек, вођен разумом а не ниским страстима, логично би претпоставио да тамне наочаре нису просто дио екстравагантног имиџа, већ средство које је у одређеним случајевима нужно. Можда је сличност са „ZZ Top-ом“ недољива, али ако већ канимо износити јавне судове са позиције “истакнутих културних стваралаца”, вриједи као објашњење размотрити и случајеве Реј Чарлса и Стиви Вондера. Да, али истина шкоди стереотипу па је стога непожељна.
У крањем, оно што о. Арсенију замијера овај најмлађи пензионер међ’ писцима, јесте недостатак урбане супстанце, имплицирајући да је та инсуфицијенција поплочала његов пут до средњевјековног мракобесја. Кратећи своју пензионерску доколицу шароликом понудом видео записа на нету, могао је Николаидис, прије него је почео шиљити свој плајваз по балканским сељацима, штогод „прогуглати“ и о својој главној инспирацији.
Да је најмлађи писац међ’ пензионерима макар прочитао – беспоштедну али и интелектуално поштену – рецензију Теофила Панчића, ако већ није као Панчић прочитао саму књигу монаха Арсенија, теза о балканским сељацима можда му се не би чинила тако употребљивом у овом случају, што не значи да би од ње одустао. Јер држати се истине није толико ствар не/познавања чињеница, колико моралне чврстине.
Наиме, монах Арсеније, иначе стоматолог по вокацији, припадао је оном кругу београдске младежи, која се средином 80-их профилисала као урбана,најприје субкултурна, авангарда, чији је свјетоназор, поред бројних андерграунд умјетника, понајбоље артикулисао култни рок бенд ЕКВ.
У другој половини 80-их, живио је и радио у Њујорку, гдје се такође кретао у сличном миљеу, па је и сам узимао учешћа у перформансима свјетски познатог и признатог фотографа Ивана Лепена алиас Стефана Лупина. Био је најбољи пријатељ Душана Геричића Гере, у то вријеме перспективног сликара, са којим се заједно и отиснуо у свијет. Паклени ритам велеградског живота, његова испразност и трагичне судбине већине урбаних номада, какав је био и он сам, напослетку су га довеле до православља.
О својим искуствима је написао књигу “Бог и рокенрол”, која се мени лично, да будем искрен ,није допала, И многе критичке опаске Теофила Панчића изречене на рачун те књиге сматрам умјесним. Дабоме, биографију овог монаха не треба узимати као per se афирмацију православља или као доказ за било шта друго осим, у контексту Николаидисовог написа, бесмислености шовинистичке сотије о балканском redneck-у који долази право из руралних области у којима царује мрак средњег вијека.
Није проблем чак ни то што се штанцање оваквих пригодних лажи спонзорише новцем црногорских пореских обвезника, али јесте чињеница да се од све те прљавштине, од тог кужног блата које, штрцајући своје биједне памфлете, око себе стварају “истакнути ствараоци” Николаидисовог типа, ваја лик “црногорске културе”. Али, када се погледа материјална база црногорске културне надградње, много шта постаје јасније. Рецимо, симбиоза злочина и лажи. Ако ђаво заиста не постоји, онда нама у Црној Гори ни Бог не може помоћи!
Пише: Мићун Милатовић
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
tezak je to poltron. koliko je budalastina napisao i cmario se oko vlasti zasluzio je vala i 1500e barem penziju, ipak nije lako onakvu figuru odrzavati.
Господи коментаторима бих рекао да се не гневе око оваквих ликова, мене у Србији су Николаидиси почели да увесељавају. Када им изађете на црту, беже и сикћу, свашта говоре и оптужују без покрића, али поента је како им изаћи на црту. Црногорски менталитет је (не замерите ми) пресудио да коментари буду попут оног „несоју један“, али мислим да је боље да се ствари прецизирају. Онима који се ките толеранцијом, антифашиѕмом, грађанском свешћу и слично, покажеш да су сами нетолерантни, нетрпељиви, итд, а да ти као те да нису баш онолико либерални колико причају да јесу. Тако их треба раскринкати, јер мислим да етикетирање иде у прилог њима и њиховој сујети „Видите, пљују и псују, то су српски националисти, био сам у праву за све“.
Balša, Brano, Nikolaidis, podigli „diskurs“ na praoli – DEVEDESETE! Dobro je da je tako, jer ova trojka je, dakle, prošlost! Zamislite tu nezgodu da budemo savrmenici ovih piskarala!
Pored nesretnih devedesetih, sad se utrkuju u napadanju nedodirljivih Svetinja, Svetaca kojim je uvijek bilo drago da se anganžuju u violentnijim krajevima. Pa, ipak, ko ne bi pozavidio Crnoj Gori (nekadašnjoj, naravno, budući da sadašnje nema!), koja se podigla na Svetosti i Poeziji. Mišljenja sam da bi ukus jednog lirski raspoloženog Siorana, uživao napajajući se sa ovakvog izvorišta, u kome ni najmlađoj ikoni – Njegošu – poezija nije bila drugo do izraz božanske dubine i Golgotske sapatnje. Međutim, kako su ateisti mehanička bića!, njima ništa mrskije od svetinje koja se samo pjesmom i javlja. Uostalom, ova gorepomenuta trojka, nikad i nije priznala stvarnu crnogorsku istoriju: za njijh postoji samo ona Crna Gora koja nema prava na svoju istinsku prošlost. Izuzev sitnih karnevalizacija u tekstu i „postmodernih“ optužnica adresiranih svaki prefiks srpstva, ovi kolumnisti (pisci?) jesu mali epigoni Krleže i sadašnjeg izlapjelog Basare, koji ima više romana nego godina. Njegova pljuvaonica postala im je uzorom! Kad se još i Brana pobusa Bakiju (iako se šapuće da priprema drugu knjigu pod naslovom: Biografija Balše Brkovića), shvatićemo koja je ura: da, kad vam je inspiracija devedesete i huljenje na sve sveto, onda može postojati jedan, ili niko. Jevrem je već Balšu imenovao sa perjanika postmodernizma i častio ga titulom prvog kolumniste u državi. (Potpisnik redova upućuje čitaoca na smetlište Jevremovo pod naslovom: Jeretički Versi. Taj spomenik Brkovićima pisan Jevremovim perom, govori sve o ovom brastvu.)
Nije on ni konj, to je divna i plemenita životinja, nije čak ni vepar, to je korisna životinja, on je kombinacija hijene, lešinara, tvora, balegara, vaške i buve!
BRACO,O OVOM VAKUFSKOM GURBETU NETREBA TROŠITI RIJEČI VEČ ZAHTEVATI OD PROPALE VLASTI DA SE PREISPITA DODELJIVANJE PENZIJE TOM VEPRU.NAŽIRILI SMO GA A ON SA SVOJOM PRLJAVOM NJUŠKOM ROVI PO NAŠIM SVETINJAMA I PLJUJE NA NJIH.SA VEPROM SE ZNA ŠTA ČINJETI!
Баш је смијешан овај гносеолошки патуљак, Николаидис, када скакуће око оца Арсенија.
Penzija ,Penzijaaaaaaaaaaaaaaaaa,magicna rijec Crnogoraca,kako se dobija i stice nikoga ne interesuje,zato obajsnite narodu odakle ta PENZIJAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAA,i kao ce biti u buducnost ,to ste duzni ovom sadasnjim novopecenim penzionerkama koje ce morati sve da privedu na glasacku kutinju jer je dobila PENZIJUUUUUUUUUUUUUUUUUU,JUHU JUHU!
Opozicijo dobro razmislite sta govrite i radite a bogme i o debelom pregledu fonda PIO i dodjeljivanju penzija kao ovom Rankovom savjetniku.
Nidzo samo da znas po Crnogorski se nekaze penzija , NO PENSIJA.
Ljudi pustite ovu protuvu ko njega smatra za ozbiljno obican poltron i ulizica.
Nije konj nego vepar
nije on KONJ on je užirena svinja. a nije vrijedan ni riječ o njemu i njegovom NE djelu napisati
Da li se postovani publikum sjeca sta je onaj Nikolaidis (onaj garagan iz Donjeg Vakufa!), pisao o svetom Petru Cetinjskom, i Njegosu, o Njegosevoj pjesmi „Noc skuplja vijeka“. To moze da pise samo nesoj (jedna od srpskih rijeci koja ponajbolje sjenci ovakve spodobe!).
Ne mogu, niti iko pri svijesti moze da citira Nikolaidiseve nerijeci o Njegosevoj nadljubavnoj pjesmi „Noc skuplja vijeka“.Tako o Njegosevoj pjesmi – najljepsoj ljubavnoj pjesmi u srpskoj poeziji – mogu da pisu najljuci preziratelji Crne Gore. Pa zar takvim neprijateljima i prezirateljima poezije i svetinja crnogorskih, zar takvima lovore i nacionalne penzije.
Nijesu Srbi iz CG neprijatelji CG (Srbi iz CG, na celu sa svetorodnom lozom Petrovica), tvoritelji su CG, niti su, pak, srpski pisci iz CG neprijatelji CG. Neprijatelji CG su ovakve bizarne protuve koje vise preziru Crnogorce od ikoga.
Nikolaidis bi za siptarski nokat dao glavu Crnogorca. To Crnogorci nikad nece shvatiti. Zato na crnogorskom antisrpstvu i jasu ovakva spodobila. Osnovna privredna grana crnogorska jeste antisrpstvo (plus antisrpski pedeef), i to lijepo znaju ovakvi mracni profili poput Nikolaidisa, i pljuju, i sikcu, i hule, i skrnave sve srpsko. Na kraju, udaraju i na svetinje. Da li to ima igdje u svijetu. Ne, toga nigdje nema pod kapom nebesnom bez u nesrecnoj Crnoj Gori.
Ja, Srbin, neprijatelj sam CG (ciji su preci kosti uzidali u temelje CG), i to istorija pisana svjedoci, a prijatelj je nekakva skitnica iz Vakufa, koja se nedje dolje u ulcinjskoj cigan – mali skrasila, i odande doskitala na Cetinje, da po Cetinju pljuje crnogorske svetinje.Na dno je pala CG, dolje, na dnu su ovovremeni Crnogorci, kad joj Nikolaidis skrnavi dva najveca sina, dva Petra, strica i sinovca, oba sveca – svetog Petra Cetinjskog, i svetog Petra II Petrovica – Njegos Lovcenskog Tajnovica.
Ko to oprasta Nikolaidisu sto pljuje na sveca. Za jedan od najvecih grehova za koje je cuo ovaj gresnik koji ovo potpisuje, biva nagradjen taj i takav Nikolaidis, i za onaj herojski podvig urlajuci da treba bombardovati Banja Luku, i taj Sabor srpski, na kojem stoluje Srpski Patrijarh.
Za to sto pljuje crnogorske svetinje, Crnogorci bi trebali da ostampaju razglednicu sa Nikolaidisovom fotografijom, i da joj docrtaju onaj vasarski okvir sa cveticima, ili licidersko srce, jos ispod Nikolaidiseve forkice da se ispise i njegova rijec o svetom Peetru Cetinjskom, pa da se ljeti, sa obala Budve i Ulcinja, stranci javljaju kuci. Mozda danasnja CG i ne zasluzuje bolju razglednicu. A ni sliku.
Nikolaidis je ono u Crnoj Gori sto je Zmaj u parovima.
Ako ova pretila individua moze biti zaslizni kulturni radnik onda se moze i ovaj rezim koji ga je proglasio zaista svrstati u sramotni.NAHRANILI SMO GA KADA JE JUNAK UTEKAO IZ NJEGOVOG TAKO OPEVANOG SARAJEVA A ON I DALJE CEVKA KO PAS SA LANCA,NAPADA SVE STO JE SRPSKO JER NA TAJ RACUN JE ZARADIJO PENZIJU. COCE.NEKA KAZE TAJ NESELJAK KAKU IZOBRAZBU IMA,A SA LAJANJEM KOMPEZIRA SVOJU „INTELEKTUALNOST“NEKA IDE U SVOJ TAMNI VILAJET I TAMO PROSIPA NEBULOZEI UVREDE.ZNA DA BI TAMO ODMAH DOBIJO ONO STO U JADNOJ CRNOJ GORI NIKO NE ZELI DA PRLJA RUKE SA TOM INDIVIDUOM.ZA NJEGA JE CIJELA CRNA GORA SELJACKA TVOREVINA A DOSAO JE U NJU I. SA 42 GODINE DOBIJO ZASLUZNU PENZIJU,A JADNI CRNOGORSKI RADNICI NEMOGU DA „POVEZU“RADNI STAZ U TOJ BESUDNOJ ZEMLJI
Odlično opisan ovaj konj od Nikolaidisa
Strašan tekst